Prilogađavanje radu i učenju na daljinu

Sedma regionalna konferencija BIZIT „Nova digitalna realnost“, prvi put je održana u hibridnom formatu – u Klubu poslanika za određeni broj učesnika, kao i online za sve koji su zainteresovani, održana je u nikad „zanimljivijim“ okolnostima. Zato je logično da je najveći deo iste posvećen prilagođavanju modernih tehnologija i novih poslovnih rešenja na aktuelne potrebe i trendove u sferama biznisa, učenja i svega ostalog što sve češće radimo – na daljinu.

Pozdravne govore su održali Milan Dobrijević, načelnik odeljenja za razvoj digitalne agende u Minastarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija koji je istakao da je kriza pokazala koliko je važno obezbediti dobru povezanost svima, kao i Borko Crnogorac, direktor Sektora za razvoj usluga za poslovne korisnike Telekom Srbija.

Direktorka PC Press-a Vesna Čarknajev je u pozdravnom govoru istakla:

„Htela bih još da kažem i to zbog čega smo se odlučili da uprkos svemu, ipak organizujemo ovu konferenciju u uslovima kakvi jesu. Svedoci smo posrtanja naše privrede i ekonomije. Osim zdravstvene, Covid je inicirao i ekonomsku krizu čije posledice ćemo svi zajedno meriti milionima izgubljene dobiti i hiljadama izgubljenih radnih mesta. Pretpostavlja se da će privreda zabeležiti pad prihoda od čak 40% u velikim sistemima do 70% u segmentu malih i srednih preduzeća. Ni u IT industriji nije bolja situacija. Čak 60% IT kompanija je takođe zabeležilo pad prihoda u ovoj godinu u odnosu na isti period prošle godine.“

Nakon njih je predavanje održao prof. dr Dejan Šoškić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Sam naziv teme „COVID-19 i makroekonomija“ privukao je pažnju svih prisutnih, kao i publike koja je pratila predavanje preko interneta, navodi se u saopštenju.

„COVID-19 pandemija je šok kakav svetska ekonomija ne pamti. Uticala je na sve aspekte makroekonomije – na potražnju, prodaju, na interne i eksterne uslove poslovanja. Nema privredne grane koja nije doživela udarac,“ istakao je Dejan Šoškić. „Kompleksne, razvijene ekonomije koje su međusobno prožimaju i baziraju na servisima će pretrpeti veće udarce zbog pandemije.

Među ostalim merama koje se preporučuju za izlazak iz krize, po njegovim rečima, ističu se: „Neophodno je zaštititi ranjive kategorije stanovništva i odgovorno, pažljivo rukovoditi socijalnim davanjima. Mora se investirati u zdravstvo i edukaciju, kao i istraživanje i razvoj, te u infrastrukturne projekte koji su veoma isplativi. Takođe je veoma preporučljivo uvećati fiskalne prihode putem progresivnog oporezivanja kojim bi se više zahvatilo od bogatih i sa tržišta kapitala. Takođe je neophodno davati podsticaj multilateralnim, međunarodnim projektima koji imaju za cilj poboljšanje zdravstvene zaštite i ekonomski rast.“