Potrebne nove mere za bezbednost hrane

Zakon o službenim kontrolama u oblasti hrane očekuje se da bude usvojen sledeće godine, kako bi se uvela efikasnija kontrola svih učesnika u lancu proizvodnje i olakšao izvoz na strano tržište. Srbija do sada nije imala ovakav zakon, a glavni cilj je da se sistem nadzora uskladi sa propisima Evropske unije i osigura jednak nivo bezbednosti hrane. To je najavljeno na sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a, koja je održana povodom Svetskog dana hrane.

Hrana u Srbiji je bezbedna i kvalitetna, a procenat uzoraka koji su problematični je izuzetno nizak i pre svega se odnosi na pogrešno deklarisanje hrane, ocenio je, ovom prilikom, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, nikada se ne upotrebi, zbog čega je poseban fokus NALED-a i njegovog Saveza za hranu i poljoprivredu i dalje na upravljanju otpadom od hrane, odnosno kako i na koji način da se otpad od hrane iskoristi kao resurs, imajući u vidu činjenicu da trenutno više od 99% organskog otpada, završava na deponiji. Jedna od preporuka NALED-a i drugih organizacija civilnog društva jeste da se preduzmu mere prevencije, tj. olakša doniranje hrane koja je pred istekom roka.

- Jedan od načina da se kompanije stimulišu da doniraju viškove hrane jeste ukidanje PDV-a na donacije, jer zbog visokih troškova često odustaju od akcije. To je praksa i u Evropskoj uniji, što smo predstavili Ministarstvu životne sredine i Ministarstvu finansija. Nedavno je i u Bosni i Hercegovini takav zakon stupio na snagu i nadamo se da će u tom pravcu ići i naše zakonodavstvo. Na taj način hrana bi išla u humanitarne svrhe, a paralelno bismo očistili prirodu, jer upravo je organski otpad glavni uzrok nekontrolisanih požara na deponijama – rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Kako su porezi i akcize osnovni izvori finansiranja države, neophodno je prvo sagledati finansijske efekte i da li bi se i u kojoj meri ukidanje PDV-a na donacije hrane odrazilo na poreske prihode. Branislav Raketić, šef Odseka za označavanje hrane u resornom Ministarstvu kaže da će pratiti situaciju.

- Bezbednost hrane nam je jedno od najobimnijih zakonodavnih okvira u poglavlju 12 pregovora sa Evropskom unijom i tome moramo posvetiti najviše pažnje. Tu je deset predloga zakona otišlo na konsultacije u Briselu, a šest je još u pripremi. Kako bismo ukinuli PDV na donacije hrane, moramo da izvršimo sve pripremne radnje da vidimo da li se to isplati - moramo da utvrdimo ko su donatori, ko posrednici, ko bi bili krajnji primaoci i sa takvom analizom možemo da pregovaramo sa Ministarstvom finansija i da kažemo da li ima smisla ukinuti PDV – zaključio je Raketić.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje. Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor i eAgrara, koji doprinosi efikasnijoj kontroli poljoprivrednih proizvođača i usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.