Evropa masovno obnavlja zgrade i mi moramo da požurimo

Evropska komisija objavila je Strategiju masovne obnove zgrada u EU kako bi samo naredne decenije iz njih smanjila emisije štetnih gasova za 60 odsto, a potrošnju energije za 14 procenata.

Računaju da će energetska obnova pomoći i u pokretanju privrede posle pandemijske krize Kovida 19. I naša zemlja treba da sledi te, sve oštrije, direktive Unije.

U Evropskoj uniji više od dve trećine zgrada je energetski neefikasno, pa se s njihovom obnovom mora požuriti. U zemljama članicama takvih starih objekata ima čak 35 miliona, a njihova sanacija otvoriće, kažu, 160 hiljada novih radnih mesta, prenela je RTS.

"Delovanje na postojećim zgradama je jedan veliki podsticaj za građevinsku industriju. S obzirom da u Evropi kao i kod nas se pravi jedan posto novih zgrada godišnje i manje,  neophodno je da unapredimo postojeće zgrade čime se produžava njihov vek", kaže Dušan Ignjatović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

U našoj zemlji zgrade koje nemaju izolaciju troše i do pet puta više energije od proseka Unije.

Proteklih godina u okviru vladinog akcionog plana enrgetske efikasnosti obnovljeno je 96 vrtića, škola, bolnica i drugih javnih ustanova širom zemlje. 

"Da bi građani imali direktnu korist treba da formiramo fond za energetsku efikasnost koji će biti kao nezavisna agencija. Imaćemo negde 10 miliona evra sredstava iz taksi koje skupimo godišnje i plus pomoć EU koja će nam u prve tri godine dati po 10 miliona evra", rekao je Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Strategija energetske efikasnosti Srbije tu oblast označila je i kao novi energetski izvor, koji uz najmanja ulaganja može da obezbedi najviše dodatne energije. A korist je višestruka.

Strategija Evropske unije predviđa i novi izgled zgrada nazvan "Novi evropski Bauhaus" - zgrade moraju biti ne samo ugodne za stanovanje, već i arhitektonski stilizovane.