Srpska privreda će opstati uprkos uticaju pandemije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na onlajn konferenciji u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), da sada već može da kaže da će Srbija ovu godinu završiti sa najmanjim padom BDP u Evropi od jedan odsto, ali i da će on možda biti i manji.

Brnabić je istakla da je epidemijska situacija u Srbiji trenutno vrlo kompleksna, s obzirom na to da i dalje beležimo veliki broj novozaraženih, kao i da je važno da taj broj ipak ne raste dramatično, već se održava na određenom nivou.

Premijerka je izrazila nadu da će, ukoliko budemo nastavili da se pridržavamo mera narednih dana ili nedelju dana, taj broj krenuti da pada.

Ona je podvukla da se borba sa koronavirusom i posledicama koje ta situacija ostavlja na ekonomiju i privredu nastavlja, i naglasila da će tako biti i u prvoj polovini naredne godine

Brnabić je iskazala zahvalnost predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji, odnosno kompanijama na tome što su zadržale zaposlene i svojim aktivnostima pomogle privredi u Srbiji i zdravstvenom sistemu, ali i drugim institucijama.

Prema njenim rečima, veliki deo onoga što je pokazalo njihovo godišnje istraživanje "Osmo prolazno vreme – poverenje i zadovoljstvo investitora" poklapa se sa zacrtanim prioritetima vlade.

Premijerka je istakla da je država nastojala da situaciju izazvanu pandemijom drži pod kontrolom i da ne dođe, pre svega, do velikog pada zaposlenosti, ali i da se sačuva zdravstveni sistem, izrazivši uverenje da ćemo zahvaljujući svim merama moći da izgubljeno u ekonomiji nadoknadimo 2021. i da onda idemo 2022. godine u brzi rast.

Srbija nastavlja sa trendom velikih ulaganja u infrastrukturu, i to pre svega u putnu i železničku, jer je to važno za ekonomiju i povećanje životnog standarda građana, rekla je Brnabić i prenela da se vlada, kada je u pitanju infrastruktura, vodi agendom "zeleno i digitalno", koju ima i EU.

U tom smislu, kako je dodala, pokrenuli smo projekat izgradnje prvog digitalnog auto-puta, a to je Moravski koridor, ali smo i u budžetu za 2021. izdvojili značajna sredstva za izgradnju digitalnih ruralnih puteva.

Ona je najavila da će se još više ulagati u modernizaciju železničke infrastrukture, navodeći da se završava gradnja brze pruge na delu od Beograda do Novog Sada, a treba da počnu i radovi na deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom.

To je u skladu sa agendom EU, ali i sa agendom zaštite životne sredine, objasnila je premijerka i dodala da se pored toga izdvajaju dodatni resursi za digitalne punjače na putevima.

Prema njenoj oceni, važno je da se ne izgubi kontakt sa ostalim panevropskim koridorima i sa evropskom transportnom mapom.

Brnabić je izrazila očekivanje da će se do sredine 2022. godine završiti nekoliko projekata, od kojih je kao jedan od najvažnijih izdvojila deonicu auto-puta "Miloš Veliki" od Preljine do Požege, nakon čega će se raditi na tehničkoj dokumentaciji za krak ka Sarajevu, odnosno deonicu Požega–Kotroman.

To je i u smislu povezivanja regiona izuzetno važno, ocenila je ona i dodala da se očekuje i završetak puta Tutin–Novi Pazar i prve deonice Moravskog koridora do Kruševca.

Brnabić je napomenula da će sledeće godine biti započeti radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora.

Predsednica vlade je navela i da je jedna od najvećih mana našeg obrazovnog sistema, pogotovo kada je reč o prirodnim naukama, to što je bio odvojen od privrede, ali da će jedinstveni informacioni sistem prosvete omogućiti da se to unapredi.

Ona je rekla da se očekuje da proces digitalizacije škola kompletno bude završen do 2022. godine, istakavši da su za ovaj jedinstveni informacioni sistem izdvojena značajna sredstva, što će biti važno ne samo za državu, već i za privredu.

Brnabić je najavila da će taj sistem biti pušten u rad 2021. godine i dodala da će biti povezan sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja i na taj način i sa tržištom rada.

Premijerka je objasnila da će to omogućiti uvid u to koliko mladih ljudi posle srednje stručne škole odlazi na fakultete, a koliko ih se isključuje iz sistema obrazovanja i ide na tržište rada.

Znaćemo koliko dugo čekaju na posao, kolika je prosečna plata, a imaćemo informacije i o onima koji se opredele za fakultet, rekla je Brnabić i dodala da će na osnovu toga moći da se donesu mnogo bolje odluke o tome kako da se ulaže u obrazovni sistem.