Ambiciozni i jasno definisani ciljevi u oblasti ekonomije

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali potvrdio je danas da je dobio ponudu da vodi resor finansija u novom sazivu vlade, i istakao da je najava novih parlamentarnih izbora najkasnije do 3. aprila 2022. godine podstrek ministrima da budu što bolji u svom radu.

Mali je rekao da ako imamo snažnu ekonomiju, nove fabrike, novca u budžetu, onda možemo da se borimo protiv koronavirusa i da gradimo zdravstvene ustanove, povećavamo plate medicinskim radnicima, ali i da se borimo za interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Takođe, kako je dodao, što smo ekonomski jači i stabilniji možemo da se bavimo i ljudskim pravima i reformama u oblasti vladavine prava i evrointegracija, kao i da jačamo domaću odbrambenu industriju.

Prema njegovim rečima, pre nekoliko godina bili smo poslednji po stopi rasta u Evropi, a sada ćemo biti prvi prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Ali, kako je dodao, predsednik Republike Aleksandar Vučić definisao je još jedan ambiciozan cilj, a to je da sledeće godine po stopi rasta, kao i 2020. godine, takođe budemo na prvom mestu, rekao je ministar.

Mali je podvukao da će narednih dana biti poznato u kom procentu će biti povećane plate u javnom sektoru, uz napomenu da je prethodnih godina učinjeno ekonomsko čudo jer se u ovom trenutku govori čak i o povećanju plata.

Postoji li neka ekonomija koja može da se pohvali takvim rezultatima u uslovima pandemije koronavirusa, upitao je on, podsetivši pritom da je dogovoreno da će od 1. januara minimalna cena rada biti uvećana za 6,6 odsto, kao i penzija za 5,9 odsto.

Ministar se osvrnuo i na, kako je ocenio, neosnovane kritike povodom zaduženja Srbije, uz napomenu da ne ulaze svi ugovori u javni dug, već samo deo ugovora koji se de fakto realizuje na terenu, a da se, s druge strane, vraćaju i dugovi koji dospevaju.

Prema njegovim rečima, građani treba da znaju da je naš javni dug apsolutno pod kontrolom, da smo mnogo bolji i od razvijenijih evropskih zemalja, kao i da držimo nivo javnog duga ispod 60 odsto, što je nivo Mastrihta.

U ovom trenutku javni dug je 57 odsto, a podsetiću na to da smo imali velike mere ekonomske pomoći u iznosu od oko 5,8 milijardi evra za podršku privredi i građanima, objasnio je Mali.

On je, govoreći o projektima američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Srbiji, ukazao na to da je njihov dolazak snažna poruka za sve investitore, ekonomsku javnost i građane Srbije da su američke kompanije zainteresovane za ulaganja.

Očekujem da će to podstaći mnoge druge investitore da dođu u Srbiju i iskoriste pogodnosti koje nudimo, i zato su važne ekonomske reforme, rekao je ministar.

Želimo još više fabrika i da Srbija bude protkana mrežom puteva na kraju mandata ove vlade, kao i da revitalizujemo i železnicu, poručio je Mali, objasnivši da će krediti i garantna šema doprineti još većem ekonomskom podizanju Srbije.

Pogledajte garantnu šemu koju smo uradili za ublažavanje posledica koronavirusa. Reč je o dve milijarde evra, a garant za te kredite je država Srbija, pri čemu su krediti usmereni na mikro, mala i srednja preduzeća, podvukao je ministar.

Do kraja godine biće sigurno iskorišćeno dve milijarde evra. To je novac koji je ušao u mala preduzeća, čime smo podstakli njihovu likvidnost i obezbedili im novac da prežive, rekao je on.

Prema njegovim rečima, DFC želi da to podigne na još viši nivo, a sada pregovoramo oko uslova, o kamatnim stopama, da li će krediti biti na sedam ili čak deset godina, pri čemu bi bilo odlično kada bismo uspeli da povećamo ročnost tih kredita.

Ministar je naveo i da se ne odustaje od projekta „Srbija 2025“ i da se država bori da dostigne cilj, a to je da na kraju 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija oko 430 evra.

Reč je o ambicioznim ciljevima, koji su jasno i precizno definisani, a sa kojima izlazimo pred građane Srbije i za koje ćemo se boriti, istakao je on.

Mali se osvrnuo i na rezerve zlata Srbije, za koje je istakao da ga imamo dovoljno, što nam daje mogućnost da sprovodimo odgovornu ekonomsku politiku, kontrolišemo kurs dinara, ali i inflaciju, kao i stabilnost u budžetu.

Zlato na svetskom nivou dostiže rekordne cene. Podaci o stopi inflacije, koja je na rekordno niskom nivou, o kursu koji se i pored najveće ekonomske krize nije promenio i stabilan je, dovoljno govori u prilog tome koliko smo bezbedni, zaključio je Mali.