Unaprediti pristup finansiranju MMSP

Situacija i uslovi u pogledu finansiranja malih i srednjih preduzeća poboljšani su u poslednje vreme, ali je važno da se podrška omogući i onima koji su u najtežoj poziciji, a to su prevashodno mala preduzeća i ona mlađa od dve godine, ocenili su predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva privrede na onlajn konferenciji o modelima podrške sektoru malih i srednjih preduzeća i iskustvima u regionu.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović, rekao je da okosnicu privrede Srbije, odnosno više 90 odsto, čine mala i srednja preduzeća. Istakao je da je država pomogla privrednicima tokom krize usled pandemije što je bilo od velikog značaja.

Podsetio je da ima 350.000 malih i srednjih preduzeća i ukazao na podatak da se skoro 92 odsto oslanja na finansiranje od komercijalnih banaka dok u EU 70 odsto.

Iako su banke olakšale finansiranje odnosno uslove za uzimanje kredita za velika preduzeća, mala imaju mnogo veći rizik nego ranije što će uticati i na ograničen pristup finansiranju u narednom periodu.

Prema izveštaju NBS o kreditnoj aktivnosti banaka, banke očekuju dalji rast tražnje za kreditima ili kreditnim linijama, ali će uslovi za odobravanje kredita biti posebno pooštreni za mala i srednja preduzeća

Vesović je podsetio da su od velike važnosti bili donošenje zakona o otvorenim i alternativnim investicionim fondovima, što je PKS podržavala i inicirala.

Pomoćnik ministra za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo u Ministarstvu privrede Katarina Obradović rekla je da je ne računajući poslednje mesece kada je došlo do pandemije, situacija po pitanju finansiranja MMSP u Srbiji poboljšana i da aktivnost banaka prema tom sektoru raste te da su uslovi finansiranja poboljšani.

"Ne kažem da nema problema, ali ako realno sagledamo situaciju posebno ovu koja je bila pre pandemije, ona je dosta bolja, ali postoje kompanije koje imaju specifične potrebe te je važno da na raspolaganju imaju mogućnost finansiranja", rekla je Obradovićeva.

U prilog tome govori i podatak koji je izneo Goran Živkov, ekspert UNDP-a da na primer poljoprivredni sektor raste, ali da su u kategoriji privrednika sa specifičnim potrebama i poljoprivrednici sa malim kapacitetima i da je to segment privrede koji je nedovoljno servisiran finasijskim instrumentima.

"Naročito u poslednje vreme mali poljoprivrednici imaju veliki problem sa finansiranjem od strane banaka, zato što banke interes nalaze kod većih i sigurnijih klijenata, tako da bi potencijalno rešenje moglo da bude veća diverzifikacija modela finansiranja", kazao je Živkov.

Sa druge strane, izazovi socijalnih preduzeća dolaze i iz njihove forme organizovanja. Naime, socijalna preduzeća u većini slučajeva, čak njih 70 odsto, u ranim fazama posluju kroz formu udruženja građana, dok ostatak započinje poslovanje u formi privrednih subjekata i tu dolazi do prvog problema jer bankarski sistem i drugi izvori finansiranja za privredne subjekte ni ne prepoznaje udruženja građana kao kreditne klijente, kazala je Ivana Stančić iz Smart kolektiva.

Slična je situacija  sa kompanijama koje se bave Zelenom ekonomijom, koje zbog velikih troškova pozajmljivanja i transakcija uglavnom posežu za sopstvenim sredstvima kao dominantnim izvorom finansiranja poslovanja i rasta, istakao je Milan Lakićević, UNDP ekspert za inovatino finansiranje, predstavljajući "Green Recovery Study".

Zaključak je da smo država u kojoj centralno finansiranje ide iz banaka, a da u Srbiji postoje nezadovoljene specifične potrebe različitih segmenata privrede, kao i da je najveći raskorak u finansiranju kod onih koji su završili sa fazom startapa i oni nemaju nikakve opcije za finansiranje. Da Srbija nema nebankarske institucije, a iz izlaganja iz regiona smo čuli kolika je snaga tih institucija.

Na onlajn konferenciji "Tri pravca proširenja pristupa finansiranju MMSP sektora u Srbiji: Učenje iz iskustva regiona" predstavljeni su uspešni primeri modela finansiranja MMSP, kao i osvrt na trenutnu situaciju, potrebe privrede, kao i rešenja za dopunu postojeće regulative.