Vek postojanja i rada Zavoda za intelektualnu svojinu

Srbija je, zajedno sa još svega desetak zemalja, postavila temelj međunarodnog prava intelektualne svojine, prvi patent je bio "Kazan za pečenje rakije", a danas je Zavod za intelektualnu svojinu izrastao u renomiranu instituciju koja svojim propisima prati najsavremenija rešenja u ovoj oblasti.

Dosta je urađeno na digitalizaciji poslovanja tako da se elektronski mogu podnositi prijave za zaštitu prava intelektualne svojine, a onlajn su dostupne i sve baze podataka, istaknuto je na onlajn konferenciji kojom je obeleženo 100 godina od osnivanja i početka rada Zavoda. 

"Udeo kreativnih industrija koje u potpunosti počivaju na pravima intelektualne svojine, kao što su informacione tehnologije, filmska, muzička ili izdavačka delatnost, u bruto nacionalnom dohotku je preko pet odsto. Samo izvoz u oblasti kreativnih industrija porastao je poslednje dve godine za 46,7 odsto, a godišnje se poveća broj privrednih subjekata u ovoj oblasti za 25 odsto. Vlada Srbije podržala je razvoj kreiranja intelektualne svojine i poreskim podsticajima kao što su "Ubrzani odbitak troškova istraživanja i razvoja" i međunarodno poznati mehanizam IP Box čijim korišćenjem naše kompanije mogu da se oslobode poreza na dobit", istakla je u čestitki predsednica vlade Ana Brnabić.

Čestitajući jubilej, Anđelka Atanasković, ministarka privrede, u video obraćanju, ocenila je da je intelektualna svojina važna poluga ekonomskog i kulturnog prosperiteta zemlje, kao i da ne postoji ni jedno prosperitetno društvo koje ne poštuje prava intelektualne svojine.

Govoreći o istorijatu Zavoda, Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, podsetio je da je po završetku Prvog svetskog rata 15. novembra 1920. godine, osnovana Uprava za zaštitu industrijske svojine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a da istorija intelektualne svojine u Srbiji započinje i ranije, još 1883. godine, kada je donet prvi i do danas najvažniji međunarodni ugovor iz ove oblasti – Pariska konvencija.

"Srbija je, zajedno sa još svega deset zemalja sveta, postavila temelj međunarodnog prava intelektualne svojine kojim su ustanovljeni osnovi principi zaštite ovih prava koji su još uvek u upotrebi. Već 1884. godine, imali smo i prve nacionalne propise iz ove oblasti – Zakon o zaštiti modela i mustara i Zakon o zaštiti fabričkih i uslužnih žigova", rekao je Marić i dodao da je Evropska komisija u nedavnom izveštaju potvrdila napredak Srbije u pregovaračkom Poglavlju 7- Intelektualna svojina.

U drugom delu konferencije, održana je panel diskusija "Intelektualna svojina: Izazovi digitalnog doba – perspektiva Srbije" na kojoj je Mihailo Vesović, direktor sektora za internacionalizaciju Privredne komore Srbije predstavio kolektivni žig "Čuvarkuća" koji se dodeljuje proizvodima kao potvrda kvaliteta i domaćeg porekla, a  koji je registrovan ove godine i predstavlja deo kampanje PKS "Stvarano u Srbiji".

Trenutna situacija je ukazala koliko je značajna sigurnost proizvoda i sigurnost lanca dobavljača. Srbija nije osetila velike posledice jer se prehrambena industrija uglavnom bazira na domaćim proizvođačima i nije bilo prekida u lancu snabdevanja tokom pandemije.  Zato se upravo kroz ovaj žig promovišu domaći proizvodi, jer njega mogu poneti oni proizvodi koji su proizvedeni od najmanje 80 odsto domaćih sirovina u Srbiji. Napominjemo da je sigurnost kvaliteta vrednost, a vrednost proizvoda nosi sa sobom i vrednost intelektualne svojine. Efekat ove akcije je bio jako afirmativan, i do sada su 393 proizvoda ponela žig Čuvarkuća, pre svega iz prehrambene industrije ali i metalske, farmaceutske, tekstilne, građevinske industrije", naglasio je Vesović.

Na panelu se diskutovalo o stvaranju efikasnog sistema zaštite autorskih prava kojom se obezbeđuje ekonomska korist za autora, ali i izazovima pred koje digitalna revolucija stavlja ovu oblast. Razgovaralo se o podršci inovatorima i  razvoju inovacija, osnivanju Koordinacionog tela za inovacije i unapređenju sistema za ulaganja.

Čestitke povodom jubileja Zavoda za intelektualnu svojinu stigle su i od svetskih i evropskih najznačajnijih institucija iz oblasti intelektualne svojine.

Daren Tong, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu-WIPO, u video obraćanju je istakao da je Srbija iznedrila tako značajne naučnike kao što su Mihailo Pupin i Milutin Milanković koji su u proteklom veku dali izuzetan doprinos svetu kroz svoje inovacije i naučna dostignuća dok je Antonio Kampinos, predsednik Evropske patentne organizacije čiji je Srbija član od 2010. godine rekao je da je Zavod dao značajan doprinos svojim aktivnostima i razmenom prakse unutar mreže članica Evropskog patentnog zavoda.

Iako Srbija nije članica Evropske unije što je uslov za članstvo u Evropskom zavodu za intelektualnu svojinu - EUIPO, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije aktivno sarađuje sa ovom organizacijom u čijoj su nadležnosti zaštita žigova i industrijskog dizajna u EU i koristi savremene alate i praksu EUIPO-a u svom radu, što je potvrdio i Kristijan Aršambo, izvršni direktor EUIPO.

Proslavi jubileja pridružio i Muzej nauke i tehnike otvaranjem izložbe "Naši veliki izumitelji" koja će biti otvorena tokom novembra i decembra, a JP "Pošta Srbije" podržala je ovaj značajan jubilej izdavanjem četiri poštanske marke sa motivima: prvog patenta "Kazana za pečenje rakije", Pirotskog ćilima, likom prvog direktora Zavoda, dr. Janka Šumana i sa zgradom Zavoda.