Mali: Srbija refinansirala najskuplji dug

Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je da se Srbija, nakon sedam godina pauze, uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima, po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je juče, pred međunarodnom investicionom javnošću, makroekonomske rezultate Srbije, kao države sa najmanjim padom ekonomije u Evropi u ovoj godini, kao i najvećim očekivanim rastom u sledećoj.

Mali je tom prilikom naveo da se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara.

On je istakao da je ostvarena tražnja od više od šest milijardi dolara od strane više od dve stotine respektabilnih, pre svega američkih i britanskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka, što je pet puta više od ponuđene vrednosti emisije.

Prema njegovoj oceni, sve to pokazuje veliko poverenje investitora u reforme koje sprovodi Vlada Srbije u oblasti ekonomije i javnih finansija.

Ministar je objasnio da su nove desetogodišnje obveznice emitovane u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara po prinosu od 2,35 odsto, kuponskoj stopi od 2,125 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije od 1,066 odsto.

Ostvarena stopa je sedam puta niža od stope prethodno izdatih obveznica iz 2011. godine, što je ujedno i bio cilj nove emisije, naglasio je Mali i dodao da će obveznice biti listirane na Londonskoj berzi.

Iskoristili smo povoljne uslove, najbolje u ovoj godini, kako bismo još jednom izašli na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenili mnogo jeftinijim, napomenuo je ministar.

Takođe, kako je istakao, ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, bolja čak i od emisije obveznica iz juna i novembra 2019. godine u vremenu značajno stabilnijih tržišnih uslova.

On je ukazao na to da se sredstvima nove emisije otplaćuje 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara, koliko dospeva u septembru 2021. godine.

Prema njegovim rečima, na ovaj način Srbija je uspela da veći deo obveznica prevremeno otplati još ove godine, uštedi na otplati kamata sledeće godine i tako smanji ukupne potrebe za finansiranjem u 2021. godini, kako bismo što spremniji dočekali narednu godinu.

Mali je rekao i da je, vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi.

Prema njegovim rečima, Srbija će svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066 odsto na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra.

To znači da je Ministarstvo finansija iskoristilo priliku povoljnog odnosa kursa evra i dolara u ovom trenutku, kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i eurskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postiglo najpovoljniju cenu zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa, objasnio je on.

Ministar je naglasio da su time ostvarene dodatne uštede od približno 11,6 milijardi dinara, i dodao da na ovaj način Srbija prvi put uvodi novu praksu hedžinga, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association).

Prema njegovim rečima, time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije.

Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućava Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju (EMBI Index), čime se osigurava njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi, predočio je ministar.

On je ukazao na to da prevremenom otplatom dolarskih obveznica sredstvima nove emisije, učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u, ostaje na ranije projektovanom nivou, ispod 60 odsto, dok su istovremeno iskorišćeni povoljni uslovi na tržištu da se obezbede dodatna sredstva za servisiranje duga i u narednoj godini.