Oko 230 000 mladih u Srbiji niti radi niti se školuje

Oko 230.000 mladih ljudi u Srbiji, uzrasta od 15 do 30 godina, pripada tzv NEET kategoriji, što je demografska kategorija koja označava pojedince koji u datom trenutku nisu ni zaposleni, niti se školuju niti pohađaju kurseve. Ovaj broj čini 20 odsto ukupnog broja mladih u Srbiji. Devojke su u ovoj kategoriji u nešto nepovoljnijem položaju od mladića i to posebno u periodu od 25 do 29 godina, kada znatno više mladih žena nego muškaraca nije uključeno ni u sistem obrazovanja, niti je zaposleno.

Ovo je deo podataka iznetih na konferenciji „NEETworking – nacionalni dijalog o kvalitetu podrške NEET mladima“, održane danas u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava, Centra za omladinski rad iz Novog Sada i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz podršku Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU pri Ministarstvu finansija i EU Info centra.

Konferencijom se, praktično, otvara nacionalni dijalog o položaju NEET mladih koji treba da pronađe načine za unapređenje sistema podrške ovoj kategoriji mladih ljudi koji su, vrlo često, „nevidljivi i nedostupni“ i za državne institucije i za organizacije civilnog društva. Kroz zajednički rad nekoliko ministarstava Vlade Srbije, Delegacije EU u Srbiji i nekoliko organizacija civilnog društva udruženih u NEETworking platformu (videti okvir) u narednom periodu će se tragati za što boljim konkretnim modelima podrške koji će detektovati mlade iz NEET kategorije i, istovremeno, im pružiti šansu da iz nje izađu.

„Srbija se suočava sa sličnim problemima kao i druge EU zemlje kad je reč o NEET kategoriji mladih. Mladi ljudi su u izuzetno teškom položaju na tržištu rada a posebno to dolazi do izražaja ako ste mlada žena, osoba sa invaliditetom ili ste iz ruralnih krajeva. Zato je važno da zajedno uložimo napor da dođemo do tih mladih ljudi i ponudimo im konkretne vidove podrške“, rekao je Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji, otvarajući konferenciju, navodeći podatak da je u EU trenutno najniži procenat NEET mladih za poslednjih deset godina i da iznosi oko 12%. Ipak, i u EU je broj devojaka u NEET kategoriji viši od broja mladića.

Otvarajući konferenciju, Mirko Janić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavio je da je „rešavanje problema nezaposlenosti mladih je jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tako da su oni u okviru sistema politike zapošljavanja, identifikovani kao kategorija teže zapošljivih lica i imaju prioritet. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi godine mladi su i dalje u nepovoljnijem položaju na tržištu rada od opšte populacije. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na kraju oktobra 2020. godine na evidenciji je bilo 107.997 nezaposlenih mladih uzrasta od 15-29 godina. Mladi koji pripadaju NEET kategoriji su u posebnom riziku. Najveći broj mladih je uključen u mere aktivnog traženja posla ali i u programe iz sistema dodatnog obrazovanja i obuke. U sklopu mera podrške za ublažavanje posledica COVID-19 na tržište rada i unapređenja zapošljivosti i podsticanja zapošljavanja mladih, Vlada Republike Srbije je usvojila Uredbu o Programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ. U Program će biće uključeno 10.000 mladih, bez radnog iskustva, do 30 godina života sa srednjim i visokim obrazovanjem. Program se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa i traje 9 meseci.“

Predstavnici NEETworking platforme istakli su da je potrebna bolja povezanost sa filijalama Nacionalne službe zapošljavanja kao i sa mrežom Centara za socijalni rad, kako bi se, najpre, doprlo do NEET mladih a potom i kako bi im se ponudio izlaz iz te životne situacije.

Tokom konferencije je bilo reči o iskustvima predstavnika državnih institucija u radu sa NEET kategorijom mladih kao i organizacija civilnog društva od kojih neke godinama unazad prate ovaj problem.