Pomoć države privredi i građanima šest milijardi evra

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da će ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom, uključujući i novi paket mera koji se planira za nekoliko dana, iznositi čak 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra.

Mali je u intervjuu za "Novosti" objasnio da je to približno 12,7 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda, istakavši da je malo zemalja na svetu koje su sprovele ovako snažne mere, preneo je sajt vlade.

O dodatnim merama pomoći penzionerima i radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rentakar agencijama:

- Krajem novembra imali smo bolju naplatu PDV nego što smo očekivali, što su izuzetno dobre vesti. Srbija je izbegla najcrnje scenarije sa kojima su se suočile neke zemlje. Kod nas nije bilo masovnih otpuštanja, zatvaranja fabrika, jer je država na pravi način reagovala u trenucima kada je to bilo potrebno. Bilo je i prostora za to jer poslednje četiri godine, zahvaljujući reformama koje smo sproveli, imamo suficit u budžetu, a javni dug nam je pod potpunom kontrolom. Država je preuzela na sebe najveći teret krize, a stopa rasta naše ekonomije ove godine biće najviša u Evropi, što su potvrdili i MMF i Evropska komisija.

Da li će kriza sa pandemijom uticati na plan "Srbija 2025"?

- Potpuno smo posvećeni realizaciji tog plana, to se vidi i iz aktivnosti tokom ove godine, a pogotovo po predlogu budžeta za 2021, u kojem smo definisali dva osnovna stuba. Prvi je podizanje standarda građana, koje će ići i kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Cilj plana "Srbija 2025" i jeste da za pet godina prosečne plate budu 900 evra, a penzije 430 evra.

Drugi stub je povećanje kapitalnih investicija i dostizanje projektovanog rasta BDP od šest odsto. O tome koliko se radilo i za vreme pandemije najbolje govori podatak da smo u periodu januar-novembar realizovali kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara, što je povećanje od 14,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dakle, naši projekti nisu stali. Naprotiv.

Da li je rast BDP-a od šest odsto ostvariv?

- To je visoka stopa, ali je potpuno ostvariva. Ovu najtežu ekonomsku godinu ikada završićemo sa najvišom stopom rasta, odnosno sa najmanjim padom. Biće pad od 0,6 do 1 odsto, ali najmanji u Evropi. Projekciju budžeta smo pravili na realnim osnovama. Nikada u životu nisam napravio nerealan budžet, a skrojio sam ih pet za Grad Beograd, dok sam bio gradonačelnik, a ovo mi je treći budžet kao ministru. MMF smatra da sa tako projektovanim deficitom podržavamo planirani rast BDP.

O izdvajanjima iz budžeta za 2021. godinu:

- U budžetu za narednu godinu planirali smo nikada više izdvajanja za kapitalne javne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP. Prošle godine je taj iznos bio 4,9 odsto BDP, ove 5,2. Dakle, ne samo da ne zaustavljamo projekte zbog COVID-19, nego za njih izdvajamo još više novca, za puteve, železnice, industrijske parkove, mostove, kanalizacione i vodovodne mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda... Državne investicije u infrastrukturu onda podstiču i privatne. S druge strane, smanjujemo nepotrebne troškove godinama unazad, štedimo na putovanjima, gorivu...

Da li je pandemija uticala na priliv direktnih stranih investicija?

- U apsolutnom iznosu - ne, nijedan investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju, neki su samo pomerili planove za nekoliko meseci. U prvih devet meseci ove godine imali smo 1,9 milijardi direktnih stranih investicija. Više od 60 odsto svega što je ušlo na Zapadni Balkan došlo je u Srbiju. U poslednje dve od tri godine "Fajnenšel tajms" nas je rangirao kao zemlju broj jedan u svetu po privlačenju stranih investicija. A Srbija je upravo ponašanjem u ovoj krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti i da pomognemo privredi, čime smo postali još atraktivniji za potencijalne buduće ulagače.

Mogu li najavljena povećanja penzija i plata u javnom sektoru da budu "mač sa dve oštrice"?

- Mogu, ukoliko to radite neodgovorno i neracionalno. Mi ne isplaćujemo plate i penzije iz zaduživanja, već iz realnih izvora prihoda. Penzije će, po švajcarskoj formuli, od 1. januara biti povećane za 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto, plate u zdravstvu idu gore za pet odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5 odsto, pa onda dodatnih 1,5 od 1. aprila. S jedne strane podižemo životni standard, a s druge dobijamo na tražnji.

Kada će građani zaista osetiti bolji standard?

- Želimo da građani, što je više moguće, ne osete krizu i da što manje oštećeni izađu iz ove pandemije. Prošlog decembra smo ispunili cilj koji smo definisali na početku fiskalne konsolidacije - da će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra. Ona je sada već 520-530 evra. Prosečne plate i penzije konstantno rastu, a inflacija je 1,5 do 2 odsto. Drugo, u Srbiji nije bilo nikakvih nestašica, za razliku od mnogih, mnogo bogatijih zemalja, gde smo gledali snimke praznih rafova. Ne možete i da ne vidite nove bolnice, kliničke centre, uređene fasade, auto-put "Miloš Veliki"... I to uprkos najvećoj ekonomskoj krizi ikada.

O popuštanju zabrane zapošljavanja u javnom sektoru:

- Nikad nismo imali zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, već strogu kontrolu. Od 1. januara biće uspostavljen nov sistem, na svakoj instituciji biće odgovornost koliko će ljudi da zaposli, ali taj broj ne može da bude veći od 70 odsto onih koji su iz raznih razloga iz te iste institucije otišli prethodne godine. Za sve iznad toga odobrenje mora da da Komisija za zapošljavanje. Dakle, ne otvara se prostor ni nekontrolisanom niti partijskom zapošljavanju.

O emisiji evroobveznica u iznosu od 1,2 milijarde dolara:

- To je učinjeno kako bi se refinansirao dug koji dospeva na naplatu u septembru 2021, pošto je izuzetno povoljna situacija sa dolarom. Skup kredit, sa kamatnom stopom od 7,25 odsto, refinansirali smo stopom od jedan odsto. U apsolutnom iznosu javni dug ostaje isti, ali ćemo u narednih 10 godina platiti 40 milijardi dinara manje kamata. To je odgovorno upravljanje javnim dugom.

Da li će država još jače braniti stabilnost domaće valute?

- Pa već ga branimo, i to uspešno. Građani mogu da budu potpuno mirni. Pri tome su nam devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Kurs dinara je danas isti, možda čak i malo jači u odnosu na mart, kada je epidemija krenula. To je rezultat odgovorne ekonomske politike i koordinacije fiskalne i monetarne politike, Vlade i NBS. Sada postavljamo osnove za rast u nekom narednom periodu. Zemlja koja prođe ovakvu krizu sa mnogo manje posledica, naravno da ima perspektivu da bude još uspešnija u budućnosti.

Da li je to što je ova vlada oročena na godinu i po dana ograničavajući faktor?

- Ne vidim to kao ograničavajući faktor. Ovo je vlada kontinuiteta, nijedan projekat nije stao, svi se nastavljaju, čak se i intenziviraju. Ovo je podstrek svima nama da radimo još bolje i jače.