Programi prekogranične saradnje na korist svim građanima

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je danas da prekogranični programi, koje Srbija ima sa sedam susednih zemalja, daju snažan impuls i procesu evropskih integracija i ravnomernom teritorijalnom razvoju.

Joksimovićeva je, otvarajući sedmu po redu Nacionalnu konferenciju o prekograničnoj saradnji, navela da je cilj ovih programa da iz fondova EU koji su na raspolaganju doprinesu tome da svaki građanin u svakom delu Srbije oseti neku korist od evropskih integracija.

Ona je ukazala na to da je ravnomerni teritorijalni razvoj važna komponenta u kojoj je EU postigla kakvu-takvu ravnotežu regionalnog razvoja svih svojih članica, a za šta se i Srbija sprema kao pristupna zemlja.

Prema njenim rečima, korist je raznolika, od lokalne infrastrukture, do toga da se unaprede potencijali za održivi rast turizma, koji je ove godine posebno pogođen krizom izazvanom pandemijom koronavirusa.

Ona je, govoreći o narednom sedmogodišnjem periodu, istakla da se to odnosi na novu finansijsku perspektivu 2021–2027. koja je značajna i vezuje se i za evropski budžet.

Joksimović je ukazala na to da je Srbija možda i zemlja koja je na najbolji način uspostavila strukture i mehanizme za korišćenje pretpristupnih fondova.

Prema njenim rečima, intenzivno se radi na tome da se svi korisnici, odnosno svi zainteresovani sa lokala – opštine, regionalne razvojne agencije i civilno društvo, animiraju i pomognu da se identifikuju važni projekti.

Istovremeno, čini se sve i da se sve te opštine povežu sa svojim kolegama iz prekograničnih opština sa kojima dele interes i potrebe za nekom vrstom novog održivog razvoja u svojim sredinama, dodala je ministarka.

Ona je precizirala da Srbija ima programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja – neke su članice EU, neke su, kao i naša zemlja, u pristupnom procesu, a neke su kandidati za pristupni proces.

Te zemlje su Bugarska, Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, a odnedavno i Severna Makedonija.

Prema njenim rečima, do danas je iz tih programa sproveden 1.151 projekat ukupne vrednosti od 406 miliona evra, a između ostalog rekonstruisana je zgrada i opremljen centar za ranu dijagnostiku mišićnih poremećaja kod dece u Knjaževcu i nabavljena specijalizovana oprema za odbranu od požara ili poplava u više od 20 gradova.

Ona je navela da je iz sredstava programa Srbija–Crna Gora uspostavljen sistem za bolje prekogranično upravljanje poplavama u slivu reke Lim, dok su iz programa sa Mađarskom otvoreni prelazi Bački Vinogradi–Ašothalom, rekonstruisani prilazni putevi prelazima Bački breg, Bajmok i Đala i poboljšana infrastruktura za odbranu od poplava na severu Vojvodine.

Iz programa sa Bugarskom rekonstruisano je i opremljeno više od 30 objekata, među kojima su i dve bolnice, tri škole, sedam sportskih terena ili objekata, a rezultati saradnje Srbije i Rumunije su i rekonstruisane bolnice u Požarevcu, Smederevu, Vršcu, Novoj Crnji, precizirala je Joksimovićeva.

Ministarka je rekla da je iz tog programa umreženo 12 bolnica specijalnim softverom, nabavljena je specijalna oprema za čišćenje, dreniranje i izmuljavanje Begeja i izgrađen Vizitorski centar u okviru tvrđave Fetislam u Kladovu, dok su u opštini Senta u sklopu renoviranja crkve osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.

U programu sa Hrvatskom dva laboratorijska centra opremljena su najsavremenijom opremom, a što se tiče programa Srbija i BiH uspostavljena je primarna selekcija otpada u opštinama Ub i Užice, kao i sistem odlaganja čvrstog otpada, a nabavljena je i sva neophodna oprema u opštinama Priboj, Rudo i Bajina Bašta, rekla je ona.

Ministarka je naglasila da su svi ti projekti doneli vidljivu i važnu korist za svakodnevni život građana u svakom delu naše zemlje.

Joksimovićeva je podsetila na to da je ova godina donela mnoge turbulencije zbog krize izazvane koronavirusom, ali i vezano za politiku proširenja EU, koja nije tako jednostavna i u fokusu kao što je bila prethodnih godina.

Ona je ocenila da to ne treba da nas obeshrabri, već da nas na neki način motiviše da svi zajedno uradimo što više da se smanje razlike i da kontinent Evrope bude ujedinjen u pravom smislu te reči i time postane konkurentniji na svetskom tržištu.