Povećana štednja stanovništva u vreme korone

Štednja stanovništva u Srbiji je u prošloj godini, koju je obeležila pandemija korone, povećana je u mnogim zemljama, pa i u Srbiji. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijardi dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijardi dinara ili 16,9 odsto. 

Devizna štednja je krajem 2020. godine iznosila 11,433 milijardi evra i za godinu dana povećana je za 629,2 miliona evra ili 5,8 odsto.

"U prethodnih godinu dana dinarska štednja je imala dinamičan rast i to je njen najviši nivo do sada. Posmatrajući kretanja i u kratkom i u dugom roku, i dinarska i devizna štednja beleže rast, što govori o poverenju gradjana u domaći bankarski sektor", rekli su u NBS za "Politiku".

Кada je u pitanju struktura dinarske štednje, centralna banka ne raspolaže podacima o broju gradjana koji imaju položenu dinarsku štednju, već isključivo podacima o broju štednih partija na kojima je štednja položena. Tako je ukupan broj štednih partija krajem novembra 2020. godine iznosio 1,09 miliona, što je za oko 63.000 štednih partija više nego godinu dana ranije.

U bankama je najviše uloga do 10.000 dinara (86,6 odsto ukupnog broja uloga), iako oni po vrednosti učestvuju sa svega 0,7 odsto u ukupnoj dinarskoj štednji.

Najveći deo dinarske štednje se odnosi na uloge čija je vrednost izmedju jedan i pet miliona dinara (39,5 odsto). Ulozi vrednosti većih od pet miliona dinara brojčano su zastupljeni u skromnoj meri (2.703 ili 0,3 odsto), ali čine gotovo trećinu vrednosti ukupne dinarske štednje. Broj ovih uloga povećan je u proteklih godinu dana za 456.

Prosečan iznos dinarske štednje po partiji je krajem novembra 2020. godine iznosio 84.000 dinara, i veći je za 8.000 dinara nego godinu dana ranije.

U slučaju devizne štednje, najveći broj uloga nalazi se u kategoriji uloga do 500 evra (80 odsto ukupnog broja uloga), ali po vrednosti oni učestvuju sa svega 0,9 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Najveći deo devizne štednje nalazi se u kategorijama čija je vrednost od 10.000 do 50.000 evra – 46,7 odsto ukupne devizne štednje (5,268 milijardi evra), ali je učešće ovih uloga u ukupnom broju štednih partija relativno nisko – 5,1 odsto.

Ulozi čija je visina veća od 100.000 evra krajem novembra 2020. učestvovali su sa 17,5 odsto u ukupnoj deviznoj štednji (1,971 milijardi evra), a bilo je 8.736 uloga u ovoj kategoriji, što je 0,2 odsto ukupnog broja štednih partija.

Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem novembra 2020. iznosio je 2.335,9 evra i povećan je za 58 evra u odnosu na godinu dana ranije.

"Već godinama sve više štediša opredeljuje se za dinarsku štednju tako da ona beleži kontinuiran i izuzetno dinamičan rast. Dinarska štednja trenutno iznosi 93 milijardi dinara, što je više nego pet puta veći iznos u odnosu na kraj 2012. godine", naveli su u centralnoj banci.

Ukazali su na veću isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu, uz napomenu da je rast dinarske štednje od značaja i za jačanje otpornosti bankarskog sistema i domaće privrede na negativne uticaje iz medjunarodnog okruženja.