Mnogo bolje startne pozicije srpske privrede

Srpska privreda ima mnogo bolje startne pozicije za oporavak u narednoj godini od mnogih uporedivih ekonomija - ove godine je imala najmanji pad u regionu od jedan odsto i procenjeni šestoprocentni rast u narednoj godini, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

"Da bi se te procene i ostvarile, važno je da se virus stavi pod kontrolu, da se kriza ne produži za nekoliko meseci, da Evrozona zabeleži što bolji rezultat u prvom kvartalu, da krene oporavak ekonomija EU, naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, posebno Nemačke. Na domaćem terenu bitno je da dalje podržavamo i relaksiramo privredu, pre svega, najugroženije i da boreći se sa virusom, za živote i zdravlje, ne sputamo privredu da radi", rekao je Čadež u intervjuu za frankfurtske Vesti.

Upitan koje će se privredne grane najduže, a koje najbrže oporavljati, Čadež je rekao da će se najduže oporavljati delatnosti koje su pretrpele najveći početni udar i najveće gubitke -  turističko-ugostiteljski sektor, uključujući kompanije i preduzetnike iz lanca "ivent" industrije i putnički saobraćaj.

Sa druge strane, neke delatnosti su u ovoj godini, zahvaljujući rastu tražnje njihove robe, zabeležile bolji učinak nego 2019. godine.

Tako su proizvodnja i izvoz osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata povećani gotovo 9 odsto, a osim farmacije, rast su zabeležili proizvođači električne opreme, računara i elektronskih i optičkih proizvoda i preparata, nameštaja, prehrambenih proizvoda, te neke uslužne delatnosti, posebno IKT sektor, pojasnio je Čadež.

Obrazlažući ključ uspeha srpske privrede u najturbulentnijem ekonomskom periodu na globalnom nivou u novijoj istoriji, predsednik PKS je istakao da je uveren da je razlog za to bio u brzom, adekvatnom i, prema potrebama privrede, dobro odmerenom odgovoru na krizu koja je zadesila i Srbiju i čitav svet. 

"U odgovoru države kroz ozbiljnu pomoć privredi i komore kroz podršku kompanijama da mere što bolje iskoriste i savladaju prepreke u svakodnevnom poslovanju, vidim taj ključ uspeha. Ali i u reakciji privrednika – njihovoj međusobnoj solidarnosti i naporima da proizvode i izvoze i kada je to izgledalo nemoguće i da se neočekivanom brzinom podignu posle prvog udara. Kičmu privrede i ekonomsku bazu za budući rast sačuvali smo zahvaljujući prvom aprilskom paketu državne pomoći, blagovremenom i sveobuhvatnom, dobro usmerenom ka najranjivijim, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima i ciljanom na čuvanje likvidnosti i radnih mesta, ali i dodatnim letnjim merama i naknadnom sektorskom podrškom najugroženijim delatnostima. Sve to zajedno je omogućilo da sačuvamo ljude i kompanije, a privreda stane na noge, uzme vazduh i spremnija dočeka najnoviji talas korone", rekao je predsednik PKS.

Na konstataciju da se, pored tržišta regiona, EU i Rusije, značajno osvajaju i tržišta Kine i Turske, predsednik PKS kaže da se na kinesko i tursko tržište najviše izvoze poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, po bilateralnim sporazumima sa tim zemljama.

"U izvoznoj ponudi, posebno za Tursku, već imamo paletu industrijskih proizvoda, koje mi proizvodimo, a oni uvoze, od gvožđa i bakra do automobilskih guma, kao i proizvode i usluge IKT sektora. U Kinu je iz Srbije krenulo goveđe i ovčije meso. Očekujemo da do sredine naredne godine počne izvoz mleka i mlečnih proizvoda i da se završe pregovori o izvozu svinjskog i pilećeg mesa, voća i žitarica", rekao je Čadež.

Na pitanje šta privrednici mogu očekivati naredne godine, po pitanju pomoći države radi lakšeg prevazilaženja krize, Čadež je ukazao da se nastavlja garantna šema, odnosno mogućnost da privrednici i u narednih šest meseci koriste povoljne kredite uz državne garancije.

Dodao je da tokom januara privatni, preduzetnički sektor može da računa na dodatnu podršku, čiji se modeli razmatraju, ali da je jasno da buduće mere državne pomoći ne mogu biti jednake za sve kompanije, već usmerene ka najugroženijima, kojima je pomoć i najpotrebnija.

Čadež je rekao da je za brži oporavak privrede celog Zapadnog Balkana bitno da EU što pre obezbedi inkluzivno proširenje i otvori potpuno svoje tržište za naše proizvode i kompanije i pre punopravnog članstva, za šta, kako ističe, imamo nemačku podršku.

Na ime doznaka dijaspore, penzija, plata, poklona i drugih uplata rođacima u zemlji, u Srbiju je, prema najnovijim podacima NBS, zaključno sa septembrom ušlo 2,2 milijarde evra, naveo je on.

To je oko 420 miliona manje nego za prvih devet meseci prošle godine, kazao je Čadež dodajući da je ovogodišnji priliv doznaka iz inostranstva, manji, kao i svuda u svetu, usled krize i u zemljama u kojima naši ljudi žive i rade.

On je naveo i da su doznake dijaspore, tradicionalno, jedan od najstabilnijih priliva, koje su u pojedinim godinama premašivale i tri milijarde evra i u BDP-u učestvovale i do 10 odsto.

Čadež je rekao da je namera da se odnosi sa dijasporom ne grade samo na emocijama i ne svode na uplatu novca familijama u Srbiji, već na partnerskim osnovama, kako bi se što bolje obostrano iskoristili i potencijal privrede u zemlji i dijaspore u svetu.

U tom smislu, istakao je da je potpisivanjem Memoranduma o saradnji, prošle nedelje ozvaničen početak partnerstva PKS sa Međunarodnim centrom za razvoj migracionih politika (IOM) iz Beča, u realizaciji projekta "Poveži se, Srbijo", koji je finansijski podržala Austrijska razvojna agencija (ADA).

Cilj je da povežemo dijasporu, naše ljude koji žive u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i privrednike iz Srbije, da dijaspori približimo uslove za poslovanje i prilike za ulaganje, a malim i srednjim preduzećima iz zemlje otvorićemo nove izvozne kanale. Biće im na raspolaganju onlajn platforma za povezivanje, koju planiramo da uspostavimo najkasnije do sredine godine, poručio je Čadež.