Promene u Srbijagasu i EPS doneće dobro privredi i energetici

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da od rada direktora javnih preduzeća zavisi uspeh države i energetike, te da će se problemi rešavati sistemski.

Mihajlovićeva je, za K1 televiziju, rekla da je odluke za promene u "Srbijagasu" i EPS donela Vlada Srbije i za to su glasali svi ministri.

Ona je navela da su to promene koje treba da donesu dobro privredi i energetici Srbije, dodavši da će dati sve od sebe  da energetski sektor bude bolji i efikasniji.

Potpredsednica vlade je poručila da resorno ministarstvo i Vlada Srbije žele profitabilna i moćna javna preduzeća u energetskom sektoru.

Zato tražimo promene – da poslovanje bude transparentno i efikasno i da se vidi preglednost projekata i investicija, odvoje delatnosti i "Transportgas" dobije licencu za rad, rekla je ona.

Formirali smo radnu grupu da pomognemo "Srbijagasu" da se reforme sprovedu. Ukoliko to ne bude išlo, razgovaraćemo na sednici vlade da taj posao preuzmu neki drugi ljudi. Direktori bi trebalo da shvate da nisu jači od države, istakla je Mihajlovićeva.

Ona je, govoreći o promenama u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, rekla da mora da se vodi računa o srpskim predstavnicima jer direktno utiču na poslovanje tih kompanija.

Mihajlovićeva, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, naglasila je da je rodno osetljiv jezik veoma važan jer utiče na veću vidljivost žena u svim sferama života i skreće pažnju na ono za šta se sve vreme bori, a to su rodna ravnopravnost i jednake mogućnosti za žene i muškarce.

Ona je podsetila na to da su pokušaji Koordinacionog tela da uvede rodno osetljiv jezik u Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti 2016. godine naišli na velike otpore, koje ne razume, uprkos činjenici da svako ima pravo na svoje mišljenje.

U nekoliko rečnika, kao što je i Rečnik srpskog jezika Matice srpske, navodi se, na primer, da je ministarka žena koja obavlja ministarsku funkciju. Žene koje predaju u školi ne zovemo profesorima, nego profesorkama, učiteljicama. Jezik prati društvene tokove i menja se, rekla je potpredsednica vlade.

Kao što žene nekada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice, danas to jesu i upotrebom imenica u ženskom rodu mi pokazujemo da se one bave tim zanimanjima. Žene osvajaju sve sfere društvenog života i ovakva upotreba jezika koji je rodno neutralan je diskriminatorna, navela je ona.

Mihajlovićeva je dodala i da se raduje saradnji i radu sa novim ministarkama u vladi, kao i da je važno da uvek razmišljamo o ulozi žene u svakoj sferi društva.

Za mene je sve rodna ravnopravnost. Rodno senzitivan jezik još nije zvanično deo zakona. Mislim da nije loše da imamo široku javnu raspravu na tu temu i nadam se da ćemo nakon toga imati usaglašene stavove koji će biti i deo zakona o rodnoj ravnopravnosti, rekla je ona.

Jezik treba da sledi promene koje su se već dogodile u društvu i da, u skladu sa tim, doprinese vidljivosti žena u javnom životu, a ne održanju stereotipa i predrasuda, zaključila je Mihajlovićeva.