Najduži ekonomski oporavak u regionu čeka Crnu Goru, a najbrži Srbiju

Crnoj Gori će biti potreban najduži period za ekonomski oporavak od svih zemalja regiona, a Srbiji najkraći, navedeno je u januarskoj publikaciji Svetske banke "Globalne ekonomske perspektive".

Najbrži oporavak, prema projekcijama SB, imaće Srbija čija je ekonomija u prošloj godini imala pad od dva odsto dok se u 2021. godini prognozira rast od 3,1 odsto, čime bi matematički već ove godine imala BDP na nivou iz 2019. godine. 

Ekonomija Hrvatske, koja, takođe, ima veliki zavisnost od turizma kao i Crna Gora, u prošloj godini je, navedeno je u izveštaju, pala za 8,6 odsto. Iz Svetske banke očekuju da će ekonomije ove države u ovoj godini imati rast od 5,4 odsto, a u narednoj od 4,2 odsto, čime bi se vratila na nivo iz 2019. godine.

BDP BiH lani je imao pad od četiri odsto dok bi, prema projekcijama SB, njegov realan rast u ovoj godini iznosio 2,8, a u narednoj 3,5 odsto. Za dve godine bi se, prema ovim projekcijama, oporavila i ekonomija Albanije koja je prošle godine imala pad od 6,7 odsto, jer se ove godine očekuje rast od 5,1, a u narednoj od 4,4 odsto, prenele su "Vijesti".

Do 2023. godine i nivo BDP-a Severne Makedonije bi mogao biti vraćen na pretkrizni nivo, jer je lane imao pad od 5,1 odsto, dok se ove godine očekuje rast od 3,6, a u narednoj od 3,5 odsto.

SB podseća da su najteže pogođene pandemijom one države čije ekonomije u velikoj meri zavise od usluga i turizma, kao i one koje imaju jake trgovinske ili finansijske veze sa Evrozone, dok su manje pogođene i brže će se oporaviti ekonomije zasnovane na proizvodnji i poljoprivredi.

U novom izveštaju SB očekuje da će duže trajati oporavak ekonomije nego u prognozama objavljenim u junu prošle godine.

"Zbog ponovnog oživljavanja kovida 19, predviđa se da će tempo oporavka 2021. godine biti sporiji nego što se prvobitno očekivalo. Sada se očekuje da će 2022. godine efekti pandemije postepeno slabiti i oporavak trgovine i investicija uzimati zamah. Ti izgledi su, međutim, i dalje vrlo neizvesni, a rast bi mogao biti slabiji nego što je predviđeno ako pandemija potraje duže nego što se očekivalo, pooštre se uslovi spoljnog finansiranja ili ponovo eskaliraju geopolitičke tenzije", navodi SB u izveštaju.

Iz ove institucije navode i da su sada izgledi za ranije očekivani rast u 2021. zamagljeni naglim rastom nesigurnosti zbog porasta novih slučajeva oboljevanja od kovida, "što je doprinelo socijalnim nemirima u nekim zemljama, kao i rizik od ponovne eskalacije geopolitičkih tenzija".

"Nekoliko država Evrozone primorano je na ponovno uspostavljanje ’zaključavanja‘ – ograničavanja kretanja i rada širom zemlje, koja mogu oslabiti spoljnu potražnju u zemljama Evrope i centralne Azije, kao i uzrokovati pad potrošnje i investicija. Ako se pad putovanja produži, ishodi rasta bi mogli biti mnogo slabiji, posebno u ekonomijama koje zavise od turizma. Kašnjenja u proizvodnji, nabavci ili distribucija kovid 19 vakcina, niža efikasnost vakcine od očekivane ili nastavak ograničenja koja se odnose na pandemiju takođe mogu odgoditi ekonomski oporavak", naveli su iz Svetske banke.

U publikaciji, SB je objasnila da zbog rastućih fiskalnih obaveza u regionu zemlje imaju smanjen prostor za fiskalnu podršku, te da će se državni budžeti dodatno "rastezati" neophodnim dodatnim davanjem za suzbijanje korona-krize.

"Očekuje se korist koju će region imati zbog nedavno usvojenog ekonomsko-investicionog plana koji će mobilizovati novac za podršku održivoj povezanosti, digitalnoj ekonomiji, ljudskom kapitalu, zelenoj i digitalnoj tranziciji…", ocena je Svetska banka.

EU je krajem oktobra usvojila ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan sa ciljem da pospeši dugoročan privredni oporavak regiona, a u kome se nalazi značajan investicioni paket koji će mobilisati do devet milijardi evra za region. Vlade treba da pripreme projekte koje će kandidovati za ovaj investicioni plan.