Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

BFC opštine izdale četiri puta više dozvola za gradnju od ostatka Srbije

Beograd
Foto: Kristina Todorović
Srpska ekonomija

U Srbiji je prošle godine podneto ukupno 148.907 zahteva za gradnju, a porast u broju izdatih dozvola zabeležen je u svim krajevima. Ipak, lokalne samouprave koje poseduju certifikat o povoljnom poslovnom okruženju (BFC) ili su u procesu certifikacije izdale su čak četiri puta više dozvola i to za duplo kraće vreme, govori nova statistika NALED-a, prema podacima APR-a i Centralne evidencije objedinjene procedure (CEOP), objavio je NALED.

Dok prosečna opština izda oko 600 dozvola za gradnju godišnje, gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem u proseku izdaju oko 2.400. Među njima, najveći broj dozvola je prošle godine izdat u gradovima - Novom Sadu gde je rešeno 15.325 zahteva, a slede Kragujevac i Niš sa oko 5.500, odnosno 4.300 rešenih zahteva. S druge strane, BFC certifikat je značio i manjim sredinama i opštinama za privlačenje investitora, što pokazuje i broj izdatih lokacijskih uslova koji su se u 2023. godini gotovo udvostručili u odnosu na prethodnu godinu u mestima kao što su Lapovo, Paraćin i Ćuprija.

Takođe, u BFC opštinama od prvog do poslednjeg zahteva investitor u proseku čeka 108 dana na sve potrebne dozvole, što je više nego dvostruko kraće vreme u odnosu na ostatak Srbije. Najbrže među lokalnim samoupravama su Šabac, Čačak, Ćuprija, Kragujevac i Ruma u kojima ceo postupak bude gotov za nešto više od mesec dana.

– Uspostavljanje efikasnog sistema za izdavanje građevinskih dozvola jedan je od uslova za dobijanje BFC certifikata, a analiza napretka tokom procesa certifikacije pokazala je da su lokalne samouprave najviše uspeha ostvarile baš u ovoj oblasti. Za postojeću privredu i potencijalne investitore, činjenica da grad ili opština poseduju ovaj certifikat znači da tu mogu da računaju na predvidiv poslovni ambijent. Poverenje investitora potvrđuje podatak da je prethodne godine vrednost gradnje svuda opala, dok je u BFC lokalnim samoupravama porasla za 35% u odnosu na 2022. – rekao je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika Grada Kragujevca, koji je u predsedništvu BFC Kluba gradova i opština u NALED-u.

Ipak, prostora za rad i dalje ima, jer gotovo tri petine lokalnih samouprava na nivou čitave Srbije (59%), kasni u izdavanju svih dozvola u odnosu na zakonom utvrđene rokove. Izdavanje upotrebne dozvole je u proseku trajalo devet dana duže nego što je zakonski propisano, dok je prosečan rok za dobijanje građevinske dozvole ostao isti kao i 2022, odnosno 10 radnih dana, u odnosu na propisanih pet. Dobra vest je da su javna preduzeća i drugi organi koji izdaju različite uslove u postupku gradnje, sada 30% efikasniji, što podrazumeva brže izdavanje lokacijskih uslova do kojih se dolazi u proseku za 26 dana, odnosno u okviru zakonskog roka.

Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a, koji je razvio softver i predao ga državi, a Svetska banka, tom prilikom, ocenila je ovu reformu kao jednu od 10 najvećih u međunarodnim okvirima. Digitalizacija administrativnih procedura ostala je prioritet i kod uslova za izdavanje BFC certifikata kako bi se ubrzao i podržao ovaj proces, s obzirom da je do sada digitalizovano tek oko 20% postupaka u lokalnoj nadležnosti, i da tek 14% gradova i opština ima strategiju razvoja eUprave.

BFC SEE program se realizuje u zemljama regiona pod okriljem Partnerstva za konkurentni region (CORE Partnership) koji okuplja više od 20 institucija i organizacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije i Kosova*.

Više od 100 gradova i opština ukupno je prošlo kroz proces certifikacije, od kojih 21 poseduje validni BFC certifikat, a 17 je u procesu recertifikacije po novom standardu. U Srbiji je od 2012. do sada 15 gradova i opština uspešno steklo ovo priznanje - Ruma, Pirot, Leskovac, Stara Pazova, Pančevo, Novi Sad, Šabac, Sombor, Pećinci, Ćuprija, Požarevac, Bor, Čačak, Paraćin i Niš. Trenutno su u procesu Novi Sad, Kragujevac, Raška, Loznica, Mionica, Lapovo, Kula, Šabac, Pećinci, Velika Plana, Sombor, Ćuprija i Užice.

Ostali naslovi

Mladi mogu da unaprede svoje zajednice kroz omladinske fondove
Srpska ekonomija
Fondacija Ana i Vlade Divac objavila je Javni poziv za neformalne grupe mladih (do 32 godine starosti) sa područja lokalnih samouprava Sremska Mitrovica i Vranje, da podnesu svoje predloge inicijativa koje imaju za cilj da unaprede život mladih u njihovom zajednice
Beč menja e-autobuse novim autobusima na baterije i vodonik
Srpska ekonomija
Od sredine 2025. godine e-autobusi u Beču biće zamenjeni novim autobusima na baterije i vodonik. Nakon evropskog tendera, Bečke linije ulažu u deset novih minibuseva italijanskog proizvođača „Rampini“. Ovi autobusi će se pokretati i vodonikom i električnom energijom i prvi su minibusevi sa ovom tehnologijom
Poseta zaštićenom području Ludaško jezero
Srpska ekonomija
Američka privredna komora u Srbiji organizovala je dvodnevnu posetu kompanija članica Specijalnom rezervatu prirode „Palić -Ludaš“, sa ciljem jačanja saradnje između upravljača zaštićenih područja i kompanija na unapređenju zaštite životne sredine
Inovativna rešenja u inspekcijskoj kontroli goriva doprinela povećanju budžetskih prihoda
Srpska ekonomija
Iako pokazuje tendenciju pada, obim sive ekonomije u Srbiji i dalje je relativno visok - prema poslednjim procenama kreće se u rasponu od 21% do 23,6%, i njeno suzbijanje trebalo bi da ostane jedan od prioriteta nove Vlade
Beč traži zelene proizvode, tehnologije i usluge
Srpska ekonomija
Toplotni talas ne popušta ni u Beču. Sa vrlo visokim temperaturama raste i potrošnja električne energije, što još jednom potvrđuje neophodnost klimatskih projekata u gradu. Privredna agencija Beča želi da poveća broj klimatskih projekata sopstvenim subvencijama pod nazivom „Vienna Planet Fund“
Erste Banka obeležava 160 godina od osnivanja Novosadske štedionice
Srpska ekonomija
Pre tačno 160 godina, 1864. godine, osnovana je prva finansijska institucija na teritoriji današnje Republike Srbije – Novosadska štedionica, koja danas posluje kao Erste Banka. Nastala po ugledu na slične zavode iz Pešte i Budima, kao prva banka a ujedno i prvi novčani zavod, Novosadska štedionica je bila pokretač razvoja bankarskog sistema na ovim prostorima
Zlatibor centar fudbalskih pripema u regionu
Srpska ekonomija
Kao prethodnih godina i ovog leta je Zlatibor centar fudbalskih priprema za klubove iz Srbije, ali i šire. Od zvučnijih imena, ove godine su ovde pripreme obavili šampion Srbije FK Crvena zvezda koja je bila gost hotela Palisad. Na Zlatiboru je smešten i FK Pari Nižnji Novgorod, dok je  kiparski Apoel odavde krenuo u pohod u kvalifikacije za Ligu Šampiona
Najavljeni letovi na tečni vodonik koji emituju 90% manje štetnih gasova od kerozina
Srpska ekonomija
Holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines i ZeroAvia, kompanija za proizvodnju avio-motora sa nultom emisijom štetnih gasova, sklopile su juče partnerstvo i najavile letove na tečni vodonik
Opština Zemun pokrenula inicijativu da se sačuva Livnica Pantelić
Srpska ekonomija
Gradska opština Zemun pokrenula je inicijativu i uputila dopis Gradu Beogradu da se spomenik kulture Livnica „Pantelić” otkupom od vlasnika sačuva od zaborava, saopštili su iz Opštine Zemun. Mogućnost da se pokrene ova inicijativa otvorena je voljom jednog od naslednika i suvlasnika ovog objekta, koji se nalazi u Lagumskoj ulici
Zlatiborska Gold Gondola postaje ovog vikenda epicentar mode
Srpska ekonomija
Zlatibor, odavno već centar turističke ponude Srbije, postaće ove subote i prestonica mode kada će renomirani modni kreator Igor Todorović upriličiti modnu reviju svoje Resort 2025 kolekcije inspirisane, između ostalog, prirodnim odlikama Zlatibora i panoramskim prizorima iz gondole