Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Svet ne uspeva da ispuni obećanje Ciljeva održivog razvoja

Njujork
Foto: UN DESA/Predrag Vasic
Srpska ekonomija

Sa samo šest preostalih godina, trenutni napredak je daleko ispod onoga što je potrebno za postizanje Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals (SDGs). Bez ogromnih investicija i pojačanih akcija, ostvarenje COR-a – plana za otporniji i prosperitetniji svet i mape izlaska iz trenutnih globalnih kriza – ostaće nedostižno, upozorava Izveštaj o Ciljevima održivog razvoja za 2024. godinu (Sustainable Development Goals Report 2024), objavljen u petak.

Svet u velikim previranjima

Izveštaj pokazuje da je samo 17 procenata Ciljeva održivog razvoja trenutno na putu ostvarenja, dok skoro polovina pokazuje minimalan ili umeren napredak, a više od jedne trećine je zaustavljeno ili nazaduje. Dugotrajni uticaj pandemije COVID-19, eskalirajući konflikti, geopolitičke tenzije i rastući haos zbog klimatskih promena su ozbiljno ometali napredak.

Prema izveštaju, dodatnih 23 miliona ljudi je ekstremnom siromaštvu, a preko 100 miliona više je gladovalo u 2022. godini u poređenju sa 2019. Broj civilnih žrtava u oružanim sukobima je drastično porastao u 2023. Ta godina je takođe bila najtoplija zabeležena, sa globalnim temperaturama koje su se približavale kritičnom pragu od 1,5°C.

Trenutak izbora i posledica

„Ovaj izveštaj ističe hitnu potrebu za jačom i efikasnijom međunarodnom saradnjom kako bismo maksimizirali napredak počevši od sada“, rekao je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš. „Sa više od preostalih šest godina, ne smemo odustati od našeg obećanja za 2030. da okončamo siromaštvo, zaštitimo planetu i ne ostavimo nikoga iza sebe.“

Hitni prioriteti:

Finansiranje razvoja: Investicioni jaz Ciljeva održivog razvoja u zemljama u razvoju trenutno iznosi 4 triliona dolara godišnje. Zemljama u razvoju su potrebni veći finansijski resursi i fiskalni prostor. Reforma globalne finansijske arhitekture je ključna za otključavanje količine finansiranja potrebne za podsticanje održivog razvoja.

Mir i bezbednost: Broj prisilno raseljenih ljudi dostigao je nivo bez presedana, gotovo 120 miliona ljudi do maja 2024. Civilne žrtve su porasle za 72 procenta između 2022. i 2023. usled eskalirajućeg nasilja, što istile hitnu potrebu za mirom. Rešavanje tekućih sukoba kroz dijalog i diplomatiju je ključno.

Talas implementacije: Ogromne investicije i efikasna partnerstva su potrebna za pokretanje ključnih tranzicija u oblasti hrane, energije, socijalne zaštite, digitalne povezanosti i drugih.

Priče o uspehu i mogućnosti za akciju

Izveštaj ističe primere uspeha i otpornosti koji se mogu izgraditi odlučnim delovanjem.

Izuzetni nedavni koraci u primeni obnovljive energije, na primer, ističu jasan put ka pravednoj energetskoj tranziciji. Devojčice u većini regiona su postigle paritet i čak su prednjačile u odnosu na dečake u završetku školovanja na svim nivoima. Povećanje pristupa internetu za oko 70 procenata za samo osam godina takođe ilustruje kako je brza transformativna promena moguća. Slično, decenije napretka u borbi protiv HIV/AIDS predstavljaju obrazac za prevazilaženje drugih pandemija kroz globalnu solidarnost i finansiranje naučnih otkrića.

„Čovečanstvo je uvek iznova pokazalo da kada radimo zajedno i primenimo kolektivni um, možemo da nađemo rešenja za naizgled nerešive probleme“, rekao je Li Junhua, podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja.

Ključni trenuci za Ciljeve održivog razvoja (SDGs)

Samit za budućnost, koji se održava od 22. do 23. septembra u sedištu UN u Njujorku, biće od ključnog značaja za vraćanje sveta na pravi put ka postizanju Ciljeva održivog razvoja. Diskusije na Samitu će uključivati rešavanje dužničke krize koja sputava mnoge zemlje u razvoju i hitnu potrebu tta reformom međunarodne finansijske arhitekture.

Prema izveštaju, kako Konferencija o finansiranju razvoja (Financing for Development Conference), tako i Svetski samit za socijalni razvoj u 2025. godini (World Summit for Social Development in 2025) biće ključni trenuci za podsticanje zamaha Ciljeva održivog razvoja. Ali, kako je gospodin Li naglasio: „Vreme za reči je prošlo – političke deklaracije se moraju hitno sprovesti u akcije. Moramo delovati sada, i delovati hrabro.“

Ključni nalazi:

Po prvi put u ovom veku, rast BDP-a po glavi stanovnika u polovini najugroženijih zemalja sveta je sporiji od rasta u razvijenim ekonomijama.

Gotovo 60 procenata zemalja suočilo se sa umereno do izuzetno visokim cenama hrane u 2022. godini.

Na osnovu podataka prikupljenih u 2022. godini u 120 zemalja, 55 procenata zemalja nema zakone protiv diskriminacije koji zabranjuju direktnu ili indirektnu diskriminaciju žena.

Povećan pristup lečenju sprečio je 20,8 miliona smrti povezanih sa AIDS-om u poslednje tri decenije.

Napredak u obrazovanju ostaje ozbiljan problem, sa samo 58 procenata učenika širom sveta koji dostižnu minimalnu pismenost do kraja osnovne škole.

Globalna stopa nezaposlenosti dostigla je istorijski minimum od 5 procenata u 2023. godini, ali i dalje postoje uporne prepreke za postizanje dostojanstvenog rada.

Globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora počeo je da raste neviđenom brzinom, rasteći 8,1 procenata godišnje poslednjih pet godina.

Mobilni širokopojasni internet (3G ili viši) je dostupan za 95 procenata svetske populacije, u odnosu na 78 procenata u 2015. godini.

Rekordno visoke temperature okeana izazvale su četvrti globalni događaj izbeljivanja korala.

Nivo spoljnog duga ostao je neviđeno visok u zemljama u razvoju. Oko 60 procenata zemalja sa niskim prihodima je pod visokim rizikom od dužničke krize ili je već iskusilo.

Ostali naslovi

Nagrađeni najbolji mladi pisci
Srpska ekonomija
Za konkurs „Iskaži se“ pristigle su prijave gotovo stotinu kandidata, a kao najbolje među njima izdvojile su se Ivana Čolić, Anđela Dragović, Joka Nikolić, Milica Popović i Katarina Mirčetić. Autorke su se izrazile u kratkim formama proze i poezije na temu šta ih motiviše u obrazovanju i želji za uspehom
Srpske rakije u Beču dobile visoke ocene
Srpska ekonomija
Sedam destilerija iz Srbije u organizaciji Privredne komore Srbije predstavilo se na prestižnom „Falstaff Vienna Bars and Spirits Festivalu“ u bečkom dvorcu Hofburg, na kojem su učestvovali proizvođači žestokih pića iz čitavog sveta
Masovna legalizacija objekata ostaje ključni prioritet i u 2025.
Srpska ekonomija
Stav privrede je jasan: digitalizacija postupka i masovno sprovođenje ozakonjenja objekata u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podsticanje zelene tranzicije kroz racionalniju potrošnju energije i širu proizvodnju iz obnovljivih izvora i uvođenje sistema eProstor za izradu prostornih i urbanističkih planova
Zelenilo slavi 95 godina postojanja
Srpska ekonomija
Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” obeležava danas 95 godina od svog osnivanja, a tim povodom vršilac dužnosti generalnog direktora „Zelenila” Dušan Tojagić je sa selektorom muške vaterpolo reprezentacije Urošem Stevanovićem i vaterpolistom Vladimirom Mišovićem zasadio stablo javora u parku Kalemegdan
Srbija predana ostvarenju agende Povelje Ujedinjenih nacija
Srpska ekonomija
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije saopštilo je povodom Dana Ujedinjenih nacija - 24. oktobra, da je ovaj dan podsetnik na neophodnost međunarodne saradnje u težnji za mirnijim i prosperitetnijim svetom za sve, te punu posvećenost država ostvarenju ljudskih prava i osnovnih sloboda
Kako domaćinstva postaju prozjumeri?
Srpska ekonomija
Domaćinstva, uvođenjem instituta kupac-proizvođač (prozjumer), mogu da postanu proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, višak proizvedene energije mogu da predaju u mrežu i povlače ih u skladu sa svojim potrebama, kao i da koriste struju iz distributivne mreže kada im potrošnja prevazilazi proizvodnju iz sopstvene elektrane
Deseti Digitalni dani u Beču
Srpska ekonomija
Već desti put u glavnom gradu Austrije, od 22. do 24. oktobra 2024. godine, održava se manifestacija „Digital Days“. Tehnički muzej poziva sve zainteresovane da se informišu o digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i sličnim temama. Do 24. oktobra u muzeju će se svakodnevno održavati radionice, diskusije i predavanja
Bio jednom.... Romen Gari
Srpska ekonomija
U vreme Beogradskog sajma knjiga, Francuski institut i Poljski institut u Beogradu, organizuju gostovanje frankofone poljske književnice Agate Tušinjske. Nedavno je u Poljskoj i Francuskoj objavljena njena biografija čuvenog francuskog pisca i diplomate Romena Garija
Kako Beč gradi stanove?
Srpska ekonomija
Kampanja „Beč gradi napred“ grada Beča i Privredne komore Beča informiše o neophodnosti održivog i pristupačnog stambenog prostora, kao i o građevinarstvu kao održivom ekonomskom motoru. Poseban akcenat stavlja se na informisanje stanovništva na licu mesta u budućim gradskim četvrtima
Upoznajte francuske univerzitete
Srpska ekonomija
O mogućnostima studiranja, procedurama i finansiranju - saznajte na Studentskom sajmu u Francuskom institutu u petak 25. oktobra. Ovo je nezaobilazan događaj za sve koji razmišljaju o studiranju u francuskoj i žele da dobro pripreme univerzitetsku 2025-2026. godinu