Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Očekivana smanjenja kamatnih stopa i neznatne promene u stanju globalne trgovine

Istraživanje
Srpska ekonomija

Evropska centralna banka početkom juna je, donekle očekivano, smanjila kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, a većina centralnih banaka u ovom trenutku predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine. Uprkos tome, analitičari Erste Grupe podsećaju da su podaci o inflaciji u evrozoni u prvih nekoliko meseci ove godine bili relativno nepovoljni – zbog toga su smanjena očekivanja u pogledu sniženja kamatnih stopa za oko 100 baznih poena, a na tržištu obveznica nastavili su se usponi i padovi.

Očekivana smanjenja kamatnih stopa, kretanje inflacije i dalje neizvesno

Iako su u proteklom periodu kretanja stope inflacije bila nestabilna, ona je zabeležila drastičan pad nakon dostignutog vrhunca 2022. godine. Postizanje stope inflacije od 2 odsto predstavlja važan cilj Evropske centralne banke, ali usled promenljive situacije, teško je odrediti tačan trenutak kada će doći do daljeg smanjenja kamatnih stopa. Međutim, analitičari Erste Grupe smatraju da će inflatorni pritisak popustiti u evrozoni, s obzirom na to da je ECB smanjila kamatne stope 6. juna, na šta su ukazivali objavljeni podaci o inflaciji za april, koji su, nakon dugo vremena, pokazali pad pritiska na cene usluga. Stope inflacije za usluge, međutim, još uvek nisu na željenom nivou. Sami podaci o inflaciji trenutno nisu dovoljni da bi se pretpostavilo da će taj pritisak na cene nastaviti da popušta, što čini kretanje inflacije veoma neizvesnim.

Sa druge strane, usporavanje rasta zarada podstiče očekivanja da će inflacija u budućnosti zaista popustiti. Promena pravca koja se već može videti još uvek je relativno nova, ali analitičari Erste Grupe tvrde da najnoviji podaci o povećanju zarada potvrđuju očekivanja ECB, kao i da su usklađeni sa postizanjem ciljane inflacije od 2 odsto na srednji rok. ECB posmatra dugačak niz pokazatelja, od kojih je najvažniji „naknada po zaposlenom“, a ovaj pokazatelj pokazuje da rast zarada usporava, kao i da bi mogao biti niži i od aktuelne prognoze ECB.

Savet guvernera ECB očekuje da će stopa inflacije fluktuirati u narednim mesecima i da će pasti tek kasnije tokom godine. Za sada, nepostojanje daljeg pada stope inflacije ili čak manji rast ne bi bili prepreka daljem smanjenju kamatnih stopa. Umesto toga, presudno će biti kretanje pojedinih ključnih pokazatelja, kao što je rast zarada i aktuelni pritisak na cene. U slučaju pritiska, fokus će biti na promenama cena na mesečnom nivou, a naročito na tome da li dodatno popuštaju cene usluga. Budući da ekonomija u evrozoni već nekoliko meseci pokazuje znake oporavka, ECB predviđa jači ekonomski rast tokom godine.

Nakon junskog smanjenja kamatnih stopa, analitičari Erste Grupe očekuju još tri talasa smanjenja do kraja godine, i to za po 25 baznih poena. Kamatne stope bi stoga trebalo da zabeleže relativno brz pad sa trenutnog restriktivnog nivoa. U prvoj polovini 2025. godine, očekuje se da ciljana inflacija još uvek neće biti u potpunosti postignuta, ali da bi ekonomija trebalo da zabeleži dobre rezultate.

Stanje globalne trgovine

Proteklih godina, po pitanju trgovine uslugama, zabeležene su tek neznatne promene u globalnim udelima velikih ekonomskih blokova – SAD, EU i Kine. Udeo SAD se smanjio, dok su Kina i EU uspele da neznatno povećaju svoje udele.

Analitičari Erste Grupe smatraju da nema znakova usporavanja globalne trgovine – ukupan izvoz zabeležio je neznatan pad u 2023. u odnosu na 2022. godinu. Međutim, iako je 2022. godina obeležena naglim porastom globalne trgovine, bilo je izvesno da visok nivo neće potrajati (iako je i dalje znatno iznad nivoa iz 2019. godine).

Kada se posmatraju države članice EU, primećuje se smanjenje tržišnog udela Nemačke, dok su Italija, Španija i Austrija uspele da očuvaju svoje udele u globalnoj trgovini. Ukoliko se izostave fosilna goriva, uvoz EU najviše se od 2019. godine povećao u četiri grupe proizvoda – električnim uređajima, vozilima, farmaceutskim proizvodima i mašinama.

Pored toga što je rast uvoza električnih uređaja, preciznije poluprovodnika izvan EU bio sporiji, on se ipak udvostručio, što je značajno povećalo zavisnost EU od Kine. Ipak, globalni udeo EU u izvozu električnih automobila još uvek je dvaput veći od udela Kine – samo izvoz putničkih automobila s električnim pogonom Nemačke veći je od izvoza Kine. U pogledu farmaceutskih proizvoda, izvoz iz zemalja EU se sveukupno dobro razvija od 2019. godine. Holandija, Belgija i Nemačka beleže najviše stope rasta, dok je udeo uvoza iz zemalja koje nisu u Evropskoj uniji opao sa 38 odsto na 34 odsto. Sa izuzetkom „mašina za obradu podataka“, zemlje EU su uspele da povećaju svoj udeo uvoza u kategorijama nuklearnih reaktora, kotlova, mašina i uređaja, što se može videti kao znak dobre konkurentnosti.

Pandemija koronavirusa, kao i rat u Ukrajini, pokazali su rizike zavisnosti od autokratskih režima i dugih lanaca snabdevanja. Ono što se nameće kao zaključak jeste da EU, sa uspešnim sektorom spoljne trgovine, treba da teži širenju snabdevanja između dobavljača unutar i izvan EU, kao i to da je široka diversifikacija ipak ključna za buduću otpornost trgovine.

Ostali naslovi

Nagrađeni najbolji mladi pisci
Srpska ekonomija
Za konkurs „Iskaži se“ pristigle su prijave gotovo stotinu kandidata, a kao najbolje među njima izdvojile su se Ivana Čolić, Anđela Dragović, Joka Nikolić, Milica Popović i Katarina Mirčetić. Autorke su se izrazile u kratkim formama proze i poezije na temu šta ih motiviše u obrazovanju i želji za uspehom
Srpske rakije u Beču dobile visoke ocene
Srpska ekonomija
Sedam destilerija iz Srbije u organizaciji Privredne komore Srbije predstavilo se na prestižnom „Falstaff Vienna Bars and Spirits Festivalu“ u bečkom dvorcu Hofburg, na kojem su učestvovali proizvođači žestokih pića iz čitavog sveta
Masovna legalizacija objekata ostaje ključni prioritet i u 2025.
Srpska ekonomija
Stav privrede je jasan: digitalizacija postupka i masovno sprovođenje ozakonjenja objekata u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podsticanje zelene tranzicije kroz racionalniju potrošnju energije i širu proizvodnju iz obnovljivih izvora i uvođenje sistema eProstor za izradu prostornih i urbanističkih planova
Zelenilo slavi 95 godina postojanja
Srpska ekonomija
Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” obeležava danas 95 godina od svog osnivanja, a tim povodom vršilac dužnosti generalnog direktora „Zelenila” Dušan Tojagić je sa selektorom muške vaterpolo reprezentacije Urošem Stevanovićem i vaterpolistom Vladimirom Mišovićem zasadio stablo javora u parku Kalemegdan
Srbija predana ostvarenju agende Povelje Ujedinjenih nacija
Srpska ekonomija
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije saopštilo je povodom Dana Ujedinjenih nacija - 24. oktobra, da je ovaj dan podsetnik na neophodnost međunarodne saradnje u težnji za mirnijim i prosperitetnijim svetom za sve, te punu posvećenost država ostvarenju ljudskih prava i osnovnih sloboda
Kako domaćinstva postaju prozjumeri?
Srpska ekonomija
Domaćinstva, uvođenjem instituta kupac-proizvođač (prozjumer), mogu da postanu proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, višak proizvedene energije mogu da predaju u mrežu i povlače ih u skladu sa svojim potrebama, kao i da koriste struju iz distributivne mreže kada im potrošnja prevazilazi proizvodnju iz sopstvene elektrane
Deseti Digitalni dani u Beču
Srpska ekonomija
Već desti put u glavnom gradu Austrije, od 22. do 24. oktobra 2024. godine, održava se manifestacija „Digital Days“. Tehnički muzej poziva sve zainteresovane da se informišu o digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i sličnim temama. Do 24. oktobra u muzeju će se svakodnevno održavati radionice, diskusije i predavanja
Bio jednom.... Romen Gari
Srpska ekonomija
U vreme Beogradskog sajma knjiga, Francuski institut i Poljski institut u Beogradu, organizuju gostovanje frankofone poljske književnice Agate Tušinjske. Nedavno je u Poljskoj i Francuskoj objavljena njena biografija čuvenog francuskog pisca i diplomate Romena Garija
Kako Beč gradi stanove?
Srpska ekonomija
Kampanja „Beč gradi napred“ grada Beča i Privredne komore Beča informiše o neophodnosti održivog i pristupačnog stambenog prostora, kao i o građevinarstvu kao održivom ekonomskom motoru. Poseban akcenat stavlja se na informisanje stanovništva na licu mesta u budućim gradskim četvrtima
Upoznajte francuske univerzitete
Srpska ekonomija
O mogućnostima studiranja, procedurama i finansiranju - saznajte na Studentskom sajmu u Francuskom institutu u petak 25. oktobra. Ovo je nezaobilazan događaj za sve koji razmišljaju o studiranju u francuskoj i žele da dobro pripreme univerzitetsku 2025-2026. godinu