Civilno društvo mora snažnije da se uključi u proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji

Na konferenciji „Move.Link.Engage. – Korak bliže ka snažnijem civilnom društvu“ održanoj u Nišu, koja je okupila više od 150 predstavnika civilnog sektora republičke i lokalne vlasti i poslovne zajednice, sagovornici su ocenili da snažno civilno društvo ima značajnu ulogu u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i da je stoga neophodno da što veći broj organizacija civilnog društva bude uključeno u izradu zakonskih i strateških dokumenata, kao i u kreiranje politike.

To su ujedno i neki od glavnih zaključaka istraživanja „Začarani krugovi – prakse, prepreke i potrebe organizacionog razvoja organizacija civilnog društva u Srbiji“, koje je nedavno sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ) u okviru projekta EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji. Prema tom istraživanju, čak 67 odsto anketiranih organizacija, uprkos brojnim izazovima u svakodnevnom poslovanju, aktivno je uključeno u unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Međutim, kako bi njihov doprinos evropskim integracijama bio još vidljiviji, potrebno je da organizacije u što većoj meri budu i deo procesa donošenja odluka na svim nivoima upravljanja, od lokalnog do nacionalnog.

Govoreći o važnosti osnaživanja civilnog društva za razvoj zajednice u okviru pristupanja EU, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je da je ministarstvo na čijem se čelu nalazi posvećeno stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, te da je partnerstvo države i civilnog sektora jedan od ključnih kriterijuma za članstvo u EU.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kontinuirano sprovodi brojne aktivnosti kako bi podstaklo partnerstvo javnog i civilnog sektora. Intenzivno radimo kako na sprovođenju aktivnosti predviđenih akcionim planom, i definisanju novih, tako i na jačanju različitih institucionalnih mehanizama saradnje. Otvorili smo vrata ministarstva za različite inicijative civilnog sektora i za permanentni dijalog koji je osnov i baza za sve druge aktivnosti“, naveo je on.

Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakao je da glas građana okupljenih u organizacijama civilnog društva treba da se čuje snažnije na svim nivoima vlasti i da je to jedan od glavnih ciljeva pomenutog projekta kojim koordinira BOŠ. 

„Mi ćemo imati ulogu donatora i partnera civilnom društvu samo dok Srbija ne uđe u EU, a to je, nadamo se, za nekoliko godina. Ono što je važno do tada da uradimo jeste da ojačamo kapacitete tog sektora za članstvo, jer vam se tada otvaraju nove perspektive i novi fondovi, i morate biti spremni da ih iskoristite“, naveo je on.

Istraživanje o kom je bilo reči na konferenciji pokazuje da su upravo finansije, uz upravljanje ljudskih resursima, najslabija tačka rada organizacija u Srbiji. Čak 57 odsto organizacija se oslanja na bespovratna sredstva jedinica lokalne samouprave, a svega 17 odsto njih ima dugoročnija sredstva koja pružaju sigurnost za dalji organizacioni i programski razvoj.

Otuda je diverzifikacija izvora finansiranja, koja se, između ostalog, postiže i ulaskom Srbije u EU, jedan od ključnih prioriteta za dalji razvoj organizacija civilnog društva. Ona je ujedno i najbolje rešenje za njihov izlazak iz „začaranog kruga“ u kome se previše ljudskih resursa troši na dobijanje nedovoljnih sredstava za finansijsku održivost i u kome komplikovani administrativni zahtevi donatora oduzimaju prostor i vreme za programske aktivnosti i bilo kakav drugi vid razvoja.

EU Resurs centar za civilno društvu u Srbiji” (EURC) okuplja i podržava civilno društvo i neformalne grupe građana uključene u proces približavanja Srbije Evropskoj uniji. Okuplja više od 500 organizacija u sklopu regionalnih i ekspertskih resurs centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Užicu, Boru i Jagodini. Rad EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji podržava Evropska unija koja je do sada uložila više od 60 miliona evra za podršku razvoju civilnog društva u Srbiji.