Hrvatska među zemljama EU s najvećim padom zaposlenosti

Zapošljavanje u Evropskoj uniji i eurozoni posustalo je u poslednja tri meseca 2020. godine, a Hrvatska je među zemljama s najvećim padom broja zaposlenih, prema najnovijem izveštaju zavoda za statisiku EU, Evrostata, piše portal novac.hr.

Sezonski prilagođen broj zaposlenih u EU porastao je u četvrtom kvartalu 2020. za 0,4 posto u odnosu na prethodno tromesečje kada je uvećan 0,9 posto, izračunao je Eurostat, izmenivši blago početnu procenu za kraj godine.

U evrozoni je broj zaposlenih porastao 0,3 posto u odnosu na period od jula do kraja septembra kada je skočio jedan posto, preneo je Biznisinfo.

Na godišnjem nivou, broj zaposlenih u EU je pao u poslednja tri meseca 2020. za 1,6 posto, gotovo po istoj stopi kao i u prethodnom tromesečju, a u eurozoni je potonuo 1,9 posto, nakon pada od 2,1 posto u trećem kvartalu.

Eurostat procenjuje da je u četvrtom tromesečju 2020, prema sezonski prilagođenim podacima, u EU bilo zaposleno 206 miliona građana, od čega 157,9 miliona u eurozoni.

Pandemija je smanjila broj zaposlenih u EU za 3,5 miliona u odnosu na poslednje tromesečje 2019, utvrdili su statističari. U evrozoni, njihov je broj smanjen za 3,1 milion.

Najveći pad broja zaposlenih na kvartalnom nivou zabeležile su Češka, Hrvatska, Letonija i Malta, za 0,5 posto.

Blaži pad od 0,5 posto imale su Bugarska, Kipar, Grčka i Holandija, dok je zaposlenost stagnirala u Austriji i Nemačkoj.

Među zemljama EU, najveći rast broja zaposlenih na kvartalnom nivou registrovale su Portugal i Estonija, za 1,9 posto, a sledi Španija sa rastom od 1,2 posto.

Samo su Poljska i Luksemburg u četvrtom lanjskom tromesečju zabeležile međugodišnji rast, odnosno veći broj zaposlenih nego u pretpandemijskom periodu , i to za 0,8 odnosno 1,7 posto respektivno, pokazuje izveštaj Evrostata. Sve ostale zemlje su na godišnjem nivou zabeležile pad broja zaposlenih, a najveći je bio u Španiji, za 4,2 posto.

Slede Estonija i Letonija s međugodišnjim padom broja zaposlenih za četiri odnosno 3,4 posto respektivno, a prate ih Irska sa padom od 2,7 posto i Hrvatska sa 2,4 posto.