Ciljevi Srbije gasno povezivanje i diverzifikacija snabdevača

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je strateško opredeljenje Srbije diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

Mihajlović je na Sedmom ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora (SGC Advisory Council), koji je ove godine održan u onlajn formatu, istakla da je Srbija spremna da bude aktivan učesnik u regionalnim i međunarodnim inicijativama i projektima, koji imaju za cilj povećanje energetske bezbednosti u regionu jugoistočne Evrope.

Ona je navela da Srbija zbog svog geografskog položaja ima potencijal da bude ne samo uvoznik prirodnog gasa, već i da ubrzanim razvojem transportnih i skladišnih kapaciteta aktivno doprinosi energetskoj bezbednosti regiona i učestvuje na regionalnom energetskom tržištu.

Za ostvarenje tog cilja planiramo povezivanje gasovodnog sistema Srbije sa svim susednim državama – Bugarskom,  Rumunijom,  Hrvatskom, Severnom Makedonijom, BiH i Crnom Gorom, najavila je potpredsednica Vlade.

Prema njenim rečima, na taj način bi  se omogućilo dopremanje prirodnog gasa i iz drugih pravaca i od drugih snabdevača, kao i veća energetska bezbednost i mogućnost bržeg ekonomskog razvoja čitavog regiona.

Srbija je, kako je naglasila, od 1. januara obezbedila diverzifikaciju pravaca snabdevanja puštanjem u rad gasovoda “Balkanski tok”, a sledeći korak je diverzifikacija snabdevača, koja jedino garantuje energetsku bezbednost.

Prvi projekat koji će omogućiti povezivanje sa drugim snabdevačima prirodnim gasom jeste izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, navela je ona i dodala da je planirani kapacitet gasovoda Niš–Dimitrovgrad 1,8 milijardi metara kubnih, a vrednost investicije na teritoriji Srbije 85,5 miliona evra.

Mihajlović je objasnila da je naš plan da radovi počnu u toku ove godine i da gasovod bude operativan do 2023. godine.

Ovaj gasovod je važan jer će omogućiti povezivanje sa drugim gasnim rutama i drugim snabdevačima, pre svega sa gasovodima na trasi Južnog gasnog koridora – gasovodima TANAP i TAP, sa LNG terminalima u Grčkoj, a nakon završetka projekta Istočni Mediteran biće omogućeno i snabdevanje iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela, precizirala je Mihajlović.

Od Srbije se, kako je poručila, u gasnom sektoru može očekivati da, mnogo više nego u prethodnim godinama, bude aktivan učesnik u regionalnim i međunarodnim inicijativama i projektima koji imaju za cilj diverzifikaciju pravaca i izvora snabdevanja i povećanje energetske bezbednosti u regionu jugoistočne Evrope.

Ona je izrazila uverenje da zajedno, kroz saradnju i povezivanje država od Balkana do Bliskog istoka i kaspijskog regiona, kroz uključivanje privatnog sektora i uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, možemo napraviti značajne iskorake na obezbeđivanju veće sigurnosti i stabilnosti snabdevanja prirodnim gasom.