Privredna komora Srbije uspešno je završila četvrti mandat predsedavajućeg Poslovnom savetu Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju i šestomešečno predsedavanje predala Turskoj. Osnovni cilj ove organizacije jeste podsticanje, unapređivanje i razvijanje aktivnosti između zemalja članica na stvaranju povoljne ekonomske i političke klime za saradnju u Crnomorskom regionu, pre svega u oblasti privrede.
BSEC danas ima 12 zemalja članica - Albanija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina, a određen broj zemalja i drugih organizacija ima status posmatrača (Austrija, Belorusija, Hrvatska, Češka, Egipat, Francuska, Izrael, Italija, Poljska, Slovačka, Tunis i SAD).
Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, otvarajući onlajn sastanak Poslovnog saveta, rekao je da je to važan korak u ponovnom uspostavljanju dijaloga poslovne zajednice BSEC zemalja.
Ovo je bio prvi sastanak Poslovnog saveta Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju nakon više od 2 godine. Poslednji ovakav sastanak je održan 16. decembra 2020. godine, takođe u online formatu, za vreme rumunskog predsedavanja BSEC-om.
Generalni sekretar BSEC ambasador Lazar Komanesku istakao je da je Poslovni savet BSEC uvek bio važan deo ove organizacije a da sada, u složenim geopolitičkim uslovima, postaje još važniji. Istakao je spremnost BSEC Permisa da pruži pomoć i podršku jačanju aktivnosti Poslovnog saveta.
Vesović je zahvalio ambasadoru Komanesku na učešću na sastanku i istakao da je to pokazatelj zainteresovanosti za aktivnosti Poslovnog saveta BSEC i njegovu funkcionalnost.
Komora je zahvalna i predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ambasadorki Sanji Milinković i saradnicima koji su pomogli PKS i koordinirali čitav proces predsedavanja ovoj organizaciji, dodao je Vesović.
Na sastanku Poslovnog saveta BSEC učestvovali su predstavnici 7 komora i poslovnih organizacija zemalja članica BSEC BC iz Jermenije, Turske, Ruske Federacije, Grčke, Azerbejdžana, Rumunije i Srbije.
Predložene aktivnosti PKS, u toku šestomesečnog predsedavanja Poslovnom savetu BSEC, bile su i učešće na 44. međunarodnom sajmu turizma u Beogradu i 90. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu sa ciljem unapređenja saradnje u oblastima turizma i poljoprivrede.
Ukupna robna razmena Srbije sa zemaljama članica Crnomorskog regiona je veoma značajna i od od 2017 do 2022. uvećana je za 50 odsto.
Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama članicama BSEC-a za 3. meseca 2023. vredela je 3,2 milijarde evra. Tromesečni izvoz je 1,3 milijarde evra i učestvuje u ukupnom izvozu Srbije sa oko 17%. Ukupan uvoz za 3. meseca 2023. dostigao je skoro dve milijarde evra i učestvuje u ukupnom uvozu Srbije sa 21 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je 64 procenta.
Suficit u trgovini Srbija ostaruje sa Albanijom, Jermenijom, Bugarskom, Gruzijom, Moldavijom, Rumunijom i Ukrajinom, dok sa ostalim zemljama imamo deficit gde ubedljivo prednjače Ruska Federacija i Turska, zatim Grčka i Azerbejdžan.
Mogućnosti za unapređenje saradnje su mnogobrojne – u ekonomiji, trgovini, turizmu, infrastrukturi i transport, energetici, naravno, u kulturi i obrazovanju. Tržišta Crnomorskog regiona za Srbiju predstavljaju značajno potencijalno tržište na kome možemo ostvariti suficit, ali je potrebno biti kreativan i inovativan u nastupu na ovim tržištima.
U razvoju saradnje u okviru Crnomorskog regiona važnu ulogu će imati i saradnja Poslovnog saveta BSEC sa drugim međunarodnim organizacijama pre svega sa Evropskom Unijom koja u svojstvu posmatrača aktivno učestvuje u radu BSEC, UN, Centralno evropska inicijativa (CEI), Dunavska komisija, itd.