Srbija će među prvima na Zapadnom Balkanu dobiti Zakon o klimatskim promenama

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović izjavila je danas da će zakon o klimatskim promenama doprineti borbi protiv ovih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora koji su najviše pogođeni ovim izazovima savremenog vremena.

Vujović je u Skupštini Srbije istakla da će se to pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, a sve u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.

Ona je dodala da se Predlogom zakona o klimatskim promenama propisuje izrada važnih strateških dokumenata, koji treba da se donesu u roku od dve godine od usvajanja pomenutog krovnog zakonskog rešenja.

Reč je, kako je precizirala, o strategiji niskougljeničnog razvoja, akcionom planu za sprovođenje strategije, kao i o programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ovi dokumenti imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom, precizirala je ministarka.

Ona je ukazala na to da bi sprovođenje zakona doprinelo poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana.

Srbija će, kako je poručila, biti među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu koja će usvojiti ovakvo zakonsko rešenje, čime potvrđujemo da su pitanja iz ove oblasti došla na visoko mesto među prioritetima Vlade.

Vujović je podvukla da je naša zemlja opredeljena za to da svoj budući rast i razvoj zasniva na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta, istovremeno ističići da Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona u smislu uticaja klimatskih promena.

U skladu sa tim, ministarka je prenela da je trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći nego na globalnom nivou, što je posebno uočljivo nakon 1980. godine.

Prema njenim rečima, uticaj klimatskih promena na građane i privredu više ne sme da se zanemaruje jer su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i učestaliji.

Štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas, kako je predočila, procenjuju se na približno sedam milijardi evra.

Takođe, analize su pokazale da negativni uticaji promene klime na bruto domaći proizvod rastu sa porastom srednjih globalnih temperatura, pri čemu je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom i visokim temperaturama, dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile poplave, objasnila je Vujović.

Ona je podvukla da su uticajem negativnih efekata klimatskih promena najviše pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.