Procvat onlajn trgovine

U Evropskoj uniji prošle godine 89 odsto ljudi u dobi od 16 do 74 godine koristilo je internet, a među njima je bilo 72 odsto onih koji su za privatne potrebe kupovali onlajn proizvode ili usluge.

Tako je onlajn kupovina u EU, pokazuju podaci Eurostata, porasla četiri postotna poena u odnosu na 2019. godinu, što je očekivano s obzirom na to da je pandemija značajno promenila navike i preferencije kupaca.

Kupovinu putem interneta najviše praktikuju umreženi građani Nizozemske (91%), Nemačke (87%), Švedske (86%) i Irske (81%), dok su na drugoj strani spektra Bugarska (42%) i Rumunija (45%), a e-trgovinu nisu prigrlili ni Italijani, samo 49 posto njih koji imaju internet koriste ga za kupovinu. Hrvatska spada među tri zemlje, uz Rumuniju i Češku, koje su lani zabeležile najveći rast kupovine preko interneta: povećana je za 12 postotnih bodova i dosegla je 69 posto korisnika internata. 

Najviše se putem interneta kupuju odeća, obuća i dodaci, 64 posto, a slede usluge strimiga ili preuzimanja filmova i serija (32%), zatim dostava iz restorana (29%), kupovina nameštaja, oprema za kuću i vrt (28%), kozmetika i wellness proizvodi (27%), knjige, magazini i novine (27%), kompjuteri i mobilni telefoni (26%) kao i skidanje muzike (26%), preneo je Seebiz.

Sa završetkom pandemije očekuje se da će se vratiti i navika kupovine u fizičkim trgovinama, ali to neće zaustaviti trend povećanja onlajn šopinga. Analitička kompanija GlobalData predviđa da će se više od 40 odsto odeće i obuće i dalje kupovati putem interneta, u poređenju s manje od 30 posto pre pandemije.