Novi zakonski okvir za zaštitu kulturnog nasleđa

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je danas da će naša zemlja nakon gotovo pola veka dobiti specijalizovani zakon o muzejskoj delatnosti, koji će unaprediti sistem zaštite kulturnog nasleđa.

Gojković je u Skupštini Srbije, gde je obrazložila Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, istakla da muzeji predstavljaju mesto istorijskog pamćenja i imaju odlučujuću ulogu u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta našeg naroda.

Bez muzeja i muzejske građe ne možemo razumeti svoju prošlost i ne možemo biti spremni za budućnost, poručila je ona i dodala da je zato ovaj zakon od prioritetnog značaja za kulturu Srbije.

Prema njenim rečima, na ovom zakonskom rešenju je isključivo radila struka i radna grupa koju je predvodila upravnica Galerije "Matice srpske" Tijana Palkovljević Bugarski.

Takođe, kako je napomenula, održane su javne rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, pri čemu su prihvaćene određene primedbe, koje su unapredile tekst zakona.

Gojković je objasnila da je jedna od njih bila vezana za uspostavljanje saveta za muzeje, novog tela koje će biti formirano pri Narodnom muzeju, te je nakon javne rasprave dodatno definisan način izbora članova i uloga koju će ono imati.

Veliku pažnju privuklo je pitanje matičnosti, koje je ovim zakonom prvi put definisano, navela je ona i naglasila da je prvi put uveden i termin teritorijalno nadležan muzej.

Potpredsednica Vlade je ukazala na to da se Muzej naivne i marginalne umetnosti, republička ustanova kulture sa sedištem u Jagodini, po mišljenju struke, ne može posmatrati izdvojeno iz celine likovne umetnosti.

Zbog toga ne postoji osnov za matičnost. Muzeju naivne i marginalne umetnosti nikada nije oduzeta matičnost jer ona nije ni postojala. Kao što ne postoji posebna matičnost za realizam, simbolizam ili neki drugi pravac likovne umetnosti, tako ne postoji za Muzej naivne i marginalne umetnosti, uz sve pohvale za ono što muzej radi, objasnila je ona.

Gojković je prenela da je Muzej Srpske pravoslavne crkve postojao u nacrtu zakona i da je u vezi sa tim razgovarala sa patrijarhom Porfirijem, nakon čega su postigli saglasnost o tome da je potrebno da se donese poseban zakon o muzejima SPC.

Prema njenim rečima, ne postoje samo muzeji SPC u Srbiji, već i izvan zemlje – u Zagrebu, Sent Andreji, odnosno čitav sistem muzeja širom sveta, tako da bi za ovaj deo istorijske i kulturne građe trebalo doneti potpuno novi zakon.

Ona je ukazala na to da je odmah nakon stupanja na dužnost tražila da ustanove kulture dostave podatke o izvršenim revizijama, što je jedan od osnovnih uslova za sagledavanje bogatstva koje naše ustanove čuvaju.

Gojković je predstavila i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, navodeći da je na listi 720 knjiga pisanih rukom, odnosno štampanim u periodu od 14. do 18. veka.

Potpredsednica Vlade je uputila poziv poslanicima da se ove knjige proglase za kulturna dobra od izuzetnog značaja, imajući u vidu njihov poseban značaj za nauku i kulturu, kao i zbog njihove unikatnosti i retkosti.