Program ekonomskih reformi važan za ekonomski dijalog sa EU

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali uručio je danas u Palati Srbija šefu Delegacije EU Semu Fabriciju Program ekonomskih reformi (ERP), koji sadrži detaljan prikaz strukturnih reformi koje Vlada Srbije planira da sprovede u naredne tri godine.

Mali je tom prilikom objasnio da se Program usvaja svake godine za naredni trogodišnji period i sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike.

Prema njegovim rečima, te reforme treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, ubrzanju privrednog rasta, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana.

On je ukazao na to da je Vlada 28. januara ove godine usvojila Program ekonomskih reformi od 2021. do 2023. godine, istakavši da je reč o najvažnijem dokumentu u ekonomskom dijalogu sa članicama Evropske unije i Evropskom komisijom.

Ministar je rekao da je reformama obuhvaćeno osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge, poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija, reforme u oblasti ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i inkluzija.

U okviru svih oblasti definisali smo 24 reformske mere kojima ćemo obezbediti povećanu konkurentnost naše privrede, ulaganja u inovativnost i digitalizaciju, povećanje zaposlenosti usmerene naročito prema ženskoj populaciji i mladima, istakao je Mali i dodao da ove reforme treba da omoguće i brži i efikasniji ekonomski razvoj naše zemlje.

Ministar je naveo da je u svrhu ispunjavanja tih ciljeva već kreirano nekoliko programa, kao što je program „Moja prva plata“ koji predviđa zapošljavanje 10.000 mladih ljudi do 30 godina.

On je predočio i da su usvojeni i novi Zakon o fiskalizaciji, koji treba dodatno da doprinese borbi protiv sive ekonomije, i Zakon o socijalnim kartama, koji bi trebalo da obezbedi pravedniju socijalnu politiku.

Prema njegovim rečima, Srbija je pokazala odgovornost u vreme krize izazvane pandemijom, a dva paketa ekonomske podrške, koji su doneti prošle godine, omogućili su da naša zemlja ima najmanji privredni pad u Evropi, kao i da nezaposlenost bude manja nego pre pandemije.

Mali je naglasio i da su javne finansije, inflacija i kurs stabilni i da je država predvidela treći paket ekonomske pomoći u iznosu od približno dve milijarde evra, pri čemu je ukupna vrednost sva tri paketa osam milijardi evra.

Ministar je rekao i da će Program ekonomskih reformi biti detaljno razmotren sa predstavnicima EU, uključujući resore finansija i privrede država članica, u okviru ekonomskog dijaloga sa EU.

Prema njegovim rečima, na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja 18. maja ove godine trebalo bi da budu usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).

Pripremamo i novi program sa Međunarodnim monetarnoim fondom i on će se nadovezati na ERP. Reč je o strukturnim privrednim reformama koje želimo da sprovedemo jer vode boljem kvalitetu života naših građana, istakao je Mali.

Fabrici je čestitao Srbiji na tome što je uspela da se izbori sa ekonomskom krizom u 2020. godini, imajući u vidu teške okolnosti zbog pandemije koronavirusa, kao i da postigne čak bolje rezultate od EU.

Ova godina bi trebalo da bude godina privrednog oporavka, uz nadu da ćemo uspeti da suzbijemo pandemiju sa kojom smo suočeni, naglasio je on i dodao da EU kao prvi trgovinski partner i prvi investitor u Srbiji oseća posebnu odgovornost da pruži svu podršku još uspešnijem razvoju ekonomije Srbije.

Šef Delegacije EU je naveo podatak da je prošlog novembra Evropska komisija izdvojila devet milijardi evra bespovratne pomoći za Zapadni Balkan.

On je preneo da je sa ministrom Malim razgovarao o brojnim prioritetnim projektima, kao što je gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, železnički koridor 10, auto-put mira kao i projekti koji se odnose na energetsku efikasnost, objasnivši da je reč o već pripremljenim projektima koji će biti podržani u okviru Investicionog plana za Srbiju.

Prema njegovim rečima, nastavlja se proces pristupanja EU, kroz strukturne reforme, čiji je ključni deo Program ekonomskih reformi.