Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je dodatno usporila i u maju je iznosila 14,8%, što je u skladu sa ranijim procenama Narodne banke Srbije. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) usporila je u nešto većoj meri u odnosu na ukupnu i u maju se našla na nivou od 10,4%.
Kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u maju iznosila 0,9%, što je sporije u odnosu na prosečnu mesečnu inflaciju u periodu januar-april (1,1%). Mesečnu dinamiku rasta inflacije obeležile su ranije najavljena poskupljenja električne energije i gasa, kao i rast cena neprerađene hrane. U suprotnom smeru su delovale niže cene naftnih derivata i usluga.
Cene neprerađene hrane su u maju porasle za 2,9%, vođene višim cenama povrća i mesa. Rast cena prerađene hrane u maju iznosio je 0,6% i bio je znatno niži u odnosu na prosečna ostvarenja tokom prvog tromesečja, što ukazuje da je verovatno došlo do smanjenja troškovnih pritisaka na tržištu osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na maj 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 23,2%.
Cene energenata su, pod uticajem pomenutih poskupljenja električne energije i gasa, na mesečnom nivou porasle za 1,5%. Rast cena energenata je ublažen nižim cenama naftnih derivata i daljim padom cena čvrstih goriva. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata je u maju bio niži od rasta ukupne inflacije i iznosio je 12,5%, pri čemu su cene naftnih derivata nastavile da doprinose usporavanju ukupne međugodišnje inflacije.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije su u maju zabeležile mesečni rast od 0,4%, što je najniža mesečna stopa rasta od početka godine. Usporavanju mesečne dinamike rasta bazne inflacije u najvećoj meri doprinele su niže cene usluga. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je u maju iznosila 10,4%, a njenom nižem nivou od ukupne inflacije značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 3±1,5% očekuje se sredinom 2024. godine.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, usporavanje uvozne inflacije kao i dolazak nove poljoprivredne sezone.