Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 0,1 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da i dalje podsticajno deluju prethodno donete mere monetarne i fiskalne politike, kao i da je najavljen treći paket fiskalnih mera. To znači da će koordinisane mere monetarne i fiskalne politike nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.

Izvršni odbor je istakao da pad ekonomske aktivnosti na nivou godine iznosi 1%, što je u potpunosti u skladu s projekcijom koju je u poslednjih nekoliko meseci isticala Narodna banka Srbije.  Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju iznosila je –1,1% međugodišnje i ovaj podatak revidiran je naviše u odnosu na inicijalni (-1,3%), što ukazuje da je domaća ekonomija pokazala značajnu otpornost i pored pogoršanja epidemiološke situacije od oktobra. Pad ekonomske aktivnosti na nivou godine manji je od prethodno procenjenog i iznosi 1%. Dostupni mesečni indikatori, a pre svega industrijska proizvodnja i promet u trgovini na malo koji su u januaru zabeležili međugodišnji rast od 2,5% i 3,2%, ukazuju da je oporavak ekonomske aktivnosti nastavljen i na početku ove godine. Snažna podrška Narodne banke Srbije i Vlade našim preduzećima i građanima, uz jednu od najuspešnijih strategija vakcinacije u svetu koju sprovodi Republika Srbija, obezbediće dostizanje pretkriznog nivoa ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju ove godine. Industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo i izvoz već su dostigli pretkrizni nivo, a sa daljim napretkom u procesu vakcinacije Izvršni odbor očekuje da će se aktivnost i u ostalim uslužnim sektorima potpuno oporaviti. Oporavak domaće tražnje biće podstaknut ove godine i najavljenim trećim fiskalnim paketom mera pomoći privredi i građanima od oko 2 milijarde evra, što će ubrzati ekonomski oporavak u narednom periodu. Pored toga, Izvršni odbor očekuje nastavak relativno snažnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, pretežno u razmenljive sektore, što uz očekivan oporavak eksterne tražnje, treba da doprinese dvocifrenom rastu izvoza ove godine.
Narodna banka Srbije nastavlja da osmu godinu zaredom, i u uslovima pandemije, ispunjava svoj osnovni cilj – obezbeđenje niske i stabilne inflacije. U januaru je međugodišnja inflacija iznosila 1,1% i bila je niža od očekivane, zbog manjeg rasta cena povrća od sezonski uobičajenog, dok je u pravcu rasta inflacije očekivano delovalo poskupljenje električne energije i naftnih derivata po osnovu više svetske cene nafte. Bazna inflacija, tj. inflacija po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, nastavila je stabilno kretanje i u januaru je bila na istom nivou kao u decembru (2,1% međugodišnje). Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu biti niska i stabilna, u donjoj polovini ciljanog raspona. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja potvrđuju kredibilitet monetarne politike.

Stanje globalne ekonomije i izgledi za njen rast i dalje su pod uticajem pandemije i mera koje se preduzimaju za njeno ograničavanje. Ipak, uprkos pogoršanju epidemiološke situacije kod naših glavnih trgovinskih partnera tokom zime, ekonomski uticaj pandemije je bio znatno blaži nego što je bio na njenom početku – pad aktivnosti u uslužnim sektorima ublažen je solidnim rezultatima industrijske proizvodnje. S napretkom u procesu vakcinacije i očekivanim postepenim ublažavanjem restriktivnih mera, Izvršni odbor očekuje pokretanje snažnijeg oporavka ekonomske aktivnosti naših glavnih trgovinskih partnera i pozitivan uticaj na izvoz naše privrede. Brzina oporavka svetske privrede opredeljivaće i kretanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu i tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji, zbog čega je neophodna opreznost u  vođenju monetarne politike. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i prisutnu neizvesnost u pogledu kretanja svetske cene nafte, koja raste od novembra prošle godine i sada dostiže nivo pre pandemije. Takođe, globalno posmatrano, cene hrane beleže rast od sredine prošle godine i dostigle su najviše nivoe od 2014. godine. To će doprineti da inflacija u međunarodnom okruženju bude viša ove godine u odnosu na prethodnu, koju je obeležila izuzetno niska inflacija, pa i deflacija u nekim zemljama zbog smanjene tražnje u uslovima pandemije.

Izvršni odbor ističe da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana, saopšteno je iz Kabineta guvernera.