Rebalansom budžeta obezbeđeno više novca za mnoge važne projekte

Razlog zbog kojeg se rebalans budžeta radi posle dva meseca od usvajanja jeste činjenica da niko ne može da pretpostavi kako će se odvijati finansijska situacija u vreme epidemije virusa korona. Nismo mogli da znamo kakva će biti naplata izvornih prihoda, kakve ćemo transfere dobijati i kakva će biti privredna aktivnost, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić na današnjoj sednici Skupštine grada. 

– U decembru smo kao odgovorna gradska vlast predložili najrestriktivniji mogući budžet, jer za razliku od naših prethodnika ne uzimamo kredite da bi Grad bio likvidan. U ovom budžetu postoji i stavka o vraćanju 45 miliona evra kredita naših prethodnika. Budući da naplata prihoda ide dobro i da postoje neraspoređena sredstva iz prošlih godina, na osnovu toga možemo da predložimo veći gradski budžet. Ovaj gradski budžet je veći za 6,3 odsto u odnosu na onaj koji smo usvojili u decembru, što je nešto manje od osam milijardi dinara povećanja. Sve to znači da je budžet Beograda za 2021. godinu milijardu i 127,5 miliona evra – rekao je Vesić,a preneo Beoinfo. 

Prema njegovim rečima, budžet Grada je povećan za 5,3 odsto, dok su opštinski budžeti povećani za 16,3 odsto. 

– Sve opštine koje imaju ruralne sredine dobile su linearno po 50 miliona dinara, dok su ostale dobile po 25 miliona. Rebalansom gradskog budžeta odvojeno je 250 miliona dinara za rekonstrukciju fasada, dok će Vlada Srbije obezbediti još toliko za istu svrhu, pa će Grad potrošiti oko 4,5 miliona evra na rekonstrukciju fasada. Od 2013. godine uređeno je oko 500 fasada i to je primetno. Novim Statutom Grada Beograda opštinama je omogućeno da u dogovoru sa stambenim zajednicama takođe rade na rekonstrukciji fasada. Rebalansom je obezbeđeno i 360 miliona dinara za zamenu ekološki neprihvatljivih, energetski neefikasnih i tehnološki dotrajalih svetiljki u prigradskim opštinama. Grad je onda usvajanjem novog statuta prošle godine preuzeo brigu o javnoj rasveti u prigradskim opštinama i zatekao jako loše stanje. To znači da će javna rasveta u sedam prigradskih opština pre svega biti kvalitetnija – dodao je Vesić. 

Zamenik gradonačelnika je potvrdio da je obezbeđeno tri milijarde dinara za kupovinu 100 zglobnih autobusa na prirodni gas. 

– Odlukom Grada, obavezana su i sva javna preduzeća da se više ne kupuju vozila na dizel, a nedavno je raspisana javna nabavka za kupovinu 10 električnih autobusa. Nezavisno od tekuće godine, Grad će u narednih pet godina svake godine kupovati po 100 novih autobusa na gas ili druga ekološki prihvatljiva goriva, ali kupovine vozila na dizel više neće biti. Takođe, odvojeno je 50 miliona dinara za čišćenje grafita, što će se posebno odnositi na fasade zgrada koje predstavljaju kulturno-istorijska dobra. Takođe, odvojeno je 95 miliona dinara za kupovinu više od 40 mernih stanica za merenje zagađenja. Naredne godine će u istu svrhu biti odvojeno više od 100 miliona, što ukupno čini oko 200 miliona dinara za kupovinu mernih stanica. Trenutno u Beogradu imamo samo nekoliko mernih stanica koje su zastarele i nalaze se na mestima gde je najveće zagađenje. Nove merne stanice stvoriće i mogućnost da se prognozira nivo zagađenja za naredni dan, što sada nije slučaj. Zagađenje u Beogradu nije novost, aktuelno je decenijama, a ovo je način da se izborimo sa tim problemom – naglasio je Vesić. 

On je istakao da je obezbeđeno i 225 miliona dinara za sve elaborate koji moraju da budu urađeni za drugu liniju metroa. 

– To je važno da se uradi sada kako ne bismo gubili vreme. Uporedo sa izgradnjom prve linije, koja počinje 1. novembra ove godine, počeće se sa projektovanjem druge linije, koja treba da poveže Železničku stanicu u Zemunu, preko Novog Beograda, Vračara, Zvezdare i Voždovca sa naseljem Mirijevo. Druga linija treba da počne da se gradi 2023. godine, kako bi bila završena do 2030. godine. Osim toga, obezbeđeno je 200 miliona dinara za Ugrinovački put. Kada na jesen bude otvorena brza pruga Beograd – Novi Sad, potrebno će biti da se ukinu svi postojeći pružni prelazi koji na brzoj pruzi ne mogu da postoje. Zbog toga je raspisan tender za izgradnju nadvožnjaka, za koji je odvojeno 600 miliona dinara, a radovi će biti završeni do kraja tekuće godine. Ugrinovčaki put se radi kako bi postojala prečica koju će građani moći da koriste do završetka radova na izgradnji nadvožnjaka – rekao je Vesić. 

On je naglasio da je rebalansom obezbeđeno 700 miliona dinara za izgradnju Muzeja grada Beograda, što je posebno značajno jer je poslednji muzej u Beogradu izgrađen pre gotovo 60 godina. 

– Izgradnja Muzeja grada Beograda je zapravo rekonstrukcija zgrade Vojne akademije na uglu Resavske i Nemanjine ulice. Muzej grada Beograda postoji 118 godina i nikada nije imao svoju zgradu, već se nalazi na 14 različitih lokacija. Novi Muzej grada Beograda prostiraće se na 17.000 kvadrata, što je tri puta više u odnosu na Narodni muzej. Naša procena je da će troškovi biti između 23 i 25 miliona evra, a sa Evropskom unijom pregovaramo i o tome da iz IPA fondova dobijemo oko 15 miliona. Za restauraciju objekta u Karađorđevom parku, koji će biti Legat Mome Kapora, izdvojeno je 70 miliona dinara. Po dogovoru sa Ljiljanom Kapor, udovicom Mome Kapora, sva njegova zaostavština poklanja se Gradu Beogradu – biće napravljen legat koji će pripasti Muzeju grada Beograda. Za izgradnju letnje scena Beogradskog dramskog pozorišta biće izdvojeno 18 miliona dinara, a tokom ove godine biće završen i projekat koji će omogućiti da Novi Beograd dobije pozorište – istakao je Vesić. 

On je dodao da će rebalansom budžeta Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda dobiti 50 miliona dinara, a koliko to znači govori činjenica da je budžet ove institucije 67 miliona dinara. 

– Sa JP „Beogradska tvrđava” Grad će raditi dva projekta koja su predviđena ovim budžetom. Prvi je obnova Zindan kapije, a drugi obnova Kapije Karla Šestog. Rebalansom budžeta izdvojeno je oko 12 odsto više novca za kulturu, a posebno sam ponosan na činjenicu da Beograd izdvaja za kulturu mnogo više od UNESKO preporuke. Za besplatne škole sporta biće izdvojen 61 milion dinara, a 23 miliona dinara za nastavak rekonstrukcije Pionirskog grada. Takođe, rebalans će obezbediti čak 400 miliona dinara za kupovinu tableta i digitalnih udžbenika za svu decu od prvog do četvrtog razreda u državnim školama na teritoriji Beograda. U Beogradu trenutno oko 67.000 mališana pohađa razrede od prvog do četvrtog, a putem projekta „Pametni grad” svako dete će dobiti tablet, koji će biti zadužen preko škole, a imaće i karticu sa besplatnim internetom. Krajem maja, kada bude završen izbor predmeta za 4. razred, raspisaćemo konkurs i kupiti digitalne udžbenike prema onome što škole odrede. Tako će svako dete na teritoriji grada imati tablet i digitalne udžbenike. To u ovom trenutku ima samo nekoliko gradova u Evropi – poručio je Vesić. 

On je najavio i otvaranje novih fabrika u Lazarevcu, Surčinu i Mladenovcu. Naveo je da će nova fabrika u Lazarevcu obezbediti 300 radnih mesta, dok će Surčin dobiti fabriku sa 400 radnih mesta.

– Spremamo i jednu fabriku u Mladenovcu. Tako mi vidimo Beograd – da se ljudi zaposle i da u budžetu ima više novca da možemo sve probleme da rešavamo – rekao je Vesić obrazlažući rebalans gradskog budžeta.

Naveo je da je jutros primio poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji mu je, kako kaže, rekao da hitno nađe lokaciju da se napravi fabrika za vakcine.

– Tu će biti 300, 400, možda i 500 radnih mesta – dodao je Vesić.