Do kraja godine rast iznad šest odsto

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali pozvao je danas građane da se vakcinišu, pokažu ličnu odgovornost i tako pomognu zemlji da dođe do kolektivnog imuniteta i otvaranja ekonomije, izrazivši očekivanje da će, zahvaljujući brzoj imunizaciji i pokretanju privrede, Srbija do kraja godine doći do rasta privrede iznad šest procenata.

Ministar finansija je gostujući u Jutarnjem programu Televizije Prva ponovio i da je za one koji su se vakcinisali ili koji prime bar prvu dozu do 31. maja predviđena dodatna podrška od 3.000 dinara.

Od 1. do 15. juna otvorićemo sličan portal kao što je sada pri Upravi za trezor, a odmah nakon 15. juna počećemo sa isplatama. Očekujem da ćemo oko 20. juna sve isplatiti, rekao je Mali.

On je dodao da će pomoć od 3.000 dinara primiti i svi vakcinisani penzioneri kao i oni koji nameravaju da to urade tokom maja, kao i da ova grupa građana, kao i do sada, ne treba da se prijavljuje za ovu vrstu pomoći jer će isplata ići po automatizmu.

Mali je naveo da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu koja ima na raspolaganju sve vakcine i da tu priliku treba iskoristiti.

Želimo kroz meru od 3.000 dinara da podstaknemo ljude da se što pre vakcinišu i da dođemo do kolektivnog imuniteta. Hoćemo da se izborimo za zdravlje naše nacije, naglasio je Mali.

Ministar finansija je najavio da od naredne nedelje kreće isplata 30 evra za sve ostale sugrađane i dodao da u ovom trenutku već imamo 3.450.000 ljudi koji su se prijavili.

Srbija je na stabilnim pozicijama i uspešno se bori na oba fronta – ekonomskom i zdravstvenom, rekao je on, dodavši da veoma ohrabruju podaci o rastu BDP-a od 1,2 odsto u prvom kvartalu.

Mi smo očekivali pad od 1,5 odsto a imamo rast od 1,2 odsto, istakao je ministar finansija i dodao da ovi podaci ukazuju na to da je moguć rast BDP-a od šest procenata i više do kraja godine.

Na kritike da mere nisu targetirane i da ih treba primenjivati selektivno, ministar je postavio retoričko pitanje “kako odrediti ko zaslužuje, a ko ne zaslužuje novac” i poručio da država takvu vrstu diskriminacije ne želi da pravi.

On je naveo i da često razgovara sa predstavnicima Fiskalnog saveta i da gaji poštovanje prema predsedniku tog tela Pavlu Petroviću, ali je naglasio da se sada sa tom politikom ne slaže.

Za nas je i potrošnja veoma važna. Kroz dosadašnji paket pomoći građanima ne pružamo samo dozu optimizma već novac koji oni troše ulazi u ekonomske tokove, kupuju se razni proizvodi. U doba najveće ekonomske krize imali smo pad od samo jedan odsto prošle godine. To samo govori o tome da smo na pravi način koncipirali te mere jer nismo imali veliki pad i neke crne scenarije, objasnio je Mali.

Prema njegovim rečima, u pandemiju smo ušli sa ogromnom rezervom, suficitom u budžetu od četiri godine zaredom, a smanjen je i javni dug u odnosu na BDP.

Da, mi smo se malo u međuvremenu i zadužili, ali mi ne prelazimo tu granicu od 60 odsto u odnosu na BDP. Kada pogledate ostale zemlje one su tokom protekle dve godine otišli na mnogo veći udeo javnog duga u BDP-u. Crna Gora - preko 100 odsto, Hrvatska - 90 odsto, Slovenija - 80 odsto. Oni nisu imali ovako targetirane mere. Sa prva dva paketa od prošle godine podržali smo privredu sa više od osam milijardi evra. Ne želimo da se životni standard građana na bilo koji način ugrozi ili umanji, podvukao je Mali.

Ministar je rekao da stastistički podaci pokazuju da od početka godine raste privreda, kao i sektor usluga.

Rastu nam usluge, industrija, građevinarstvo, turizam. Sve raste u odnosu na prošlu godinu, a to znači da smo na pravi način targetirali ove mere. Šta bi bilo da je desetine hiljada ili stotine hiljada ljudi ostalo bez posla i da su zatvorene fabrike. Želimo da se borimo za zdravlje građana i ekonomiju i to je najbolja politika, poručio je ministar.

Mali je podsetio na to da naša država poštuje kalendar najavljenih isplata pomoći i naveo da će krajem ovog meseca krenuti i isplata pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji, a sledećeg meseca kreće isplata za sve ostale nezaposlene građane.

On je naveo i da mnogo očekuje od kapitalnih investicija, čiji će udeo u ukupnom BDP-u ove godine iznositi približno 7,2 odsto BDP-a, što je jedan od najviših nivoa ulaganja u poslednjih nekoliko godina.