Albanija – destinacija za dobar biznis

Prošle godine 1.003 firme iz Srbije poslovale sa albanskim partnerima. Tržište Albanije nudi značajan potencijal za ulaganje domaćih privrednika koji u sve većem broju sarađuju sa albanskim partnerima. Srpske kompanije investiraju u tu zemlju, a sve je više poslovnih ljudi iz Albanije koji žele da ulažu u Srbiju.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Albanije u prošloj godini, uprkos pandemiji,  povećana je za 17,8 miliona evra i dostigla 201,5 miliona evra, ali ima još dosta mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje i jačanje poslovnih veza privrednika. Velike domaće kompanije poput Milšpeda i Nelta već su prisutne u Albaniji. Za 24 časa po ceni od oko 0,7 evra može se registrovati novo preduzeće u Albaniji.

U Srbiji je  registrovano 20 firmi čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Albanije, objavila je Privredna komora Srbije.

Marko Divljan, menadžer kompanije Milšped u Albaniji kaže da optimalan geografski položaj između istoka i zapada, blizina evropskog tržišta Grčke i Italije, čine tu zemlju zanimljivom za investitore.

„Zemlja se razvija i postoje investicije koje zahtevaju podršku logističkih kompanija, i to smo prepoznali na vreme“, ističe Divljan. Da bi region napredovao, neophodno je graditi veze među privrednicima. „Ako je Albanija vaše ciljno tržište, nema razloga da ne dođete ovde i započnete bilo kakav poslovni poduhvat“, poručuje Divljan.

Kriza izazvana epidemijom virusom korona nije značajno uticala na robnu razmenu između dve države, navode u Privrednoj komori Srbije. Iz PKS poručuju da firme koje su zainteresovane za saradnju sa Albanijom mogu da dobiju besplatne usluge Centra za regionalnu saradnju i predstavnika PKS u Albaniji.

„Postoji veliko interesovanje albanskih kompanija za poslovanje na srpskom tržištu. Dokaz tome je i razmena između dve privrede koja je znatno porasla, iako prolazimo kroz težak period izazvan pandemijom“, objašnjava Nikola Vuljaj iz predstavništva PKS u Albaniji.

Nakon tri godine poslovanja na tržištu Albanije, Nelt Grupa danas u toj zemlji zapošljava 156 radnika, 30 odsto više u odnosu na 2018. kada su preuzeli All Balcans Corporations.

Marko Milanković, menadžer korporativnih komunikacija Nelt Grupe kaže da tržištu Albanije nedostaje kvalifikovana radna snaga. „U toku kovida bili smo svedoci preterano komplikovane administracije, ali moramo da pohvalimo i podržimo uvođenje e-fiskalizacije, koja treba da unese dodatnu finansijsku disciplinu u ceo poslovni sektor“, kaže Milanković.

U Albaniju smo izvezli prošle godine robu za 156,2 miliona evra. Najviše ostatke gvožđa, čelika, zatim kukuruz i pšenicu, preparate za pranje i čišćenje, automobile, lekove... Albansko tržište nudi prostor za naše proizvode od plastike, gvožđa, čelika, zatim, nameštaj, povrće, ekstrakte za štavljenje i bojenje... Uvozimo paradajz, krastavce, papriku, lubenice, tikvice, delove obuće, cement, betonski čelik, ploče i trupce od legura aluminijuma...

Projekcije za 2021.

Prema predviđanjima Ministarstvo privrede i finansija Albanije udeo BDP-a u javnom dugu dostići će tokom ove godine 63,32 odsto, a vrednost privrednog rasta će pasti za oko 1,4 procenata.

Prostor za zajednička ulaganja

Albanija ima značajan potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) i veliki hidroenergetski potencijal. Postoji značajan potencijal za proizvodnju solarne energije i korišćenje potencijla energije vetra. Zemlja je veoma bogata mineralnim resursima. Najvažniji prirodni resursi Albanije su mineralna nalazišta nafte, prirodnog gasa, boksita, hroma, bakra, rude gvožđa, nikla, i soli...

Podaci:

20% je porez na promet roba i usluga u Albaniji

10% je porez na dobit

9,5 %, su doprinosi koji padaju na teret zaposlenih, a 15% na teret poslodavca

Zdravstveno osiguranje plaća se po stopi od 1,7 odsto, i za zaposlene i za poslodavce

Porez za socijalno osiguranje samozaposlenih plaća se u iznosu od 23% od zarade i 7% za zdravstveno osiguranje.

Porez na imovinu ima promenljive stope. Porez na nepokretnosti za novoizgrađene objekte kreće se između 4% i 8% od prodajne cene kvadratnog metra stambenog i/ili poslovnog objekta.