Na ulicama Sombora postavljeno prvih 70 kontejnera za skupljanje staklene ambalaže

Stanovnici Sombora i okolnih mesta mogu da počnu sa reciklažom stakla jer je na ulicama postavljeno prvih 70 kontejnera za skupljanje ambalaže dok se postavljanje dodatnih 80 kontejnera očekuje u narednim nedeljama, a iskustva Niša gde je za svega nekoliko nedelja prikupljeno više od dve tone stakla pokazuju da građani žele da budu odgovorni prema životnoj sredini.

Za gradsku zonu namenjeno je 70 kontejnera, 10 za prigradsku, 40 za ruralnu i 30 za ugostiteljske objekte. Kontejneri su obezbeđeni zahvaljujući regionalnom projektu

„Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ koji u saradnji sa lokalnom samoupravom sprovode Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i NALED, zajedno sa kompanijom Sekopak uz finansijsku podršku Apatinske pivare.

Kako je istakao gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, Sombor važi za grad zelenila i u skladu sa tim lokalna samouprava svake godine ulaže sredstva u projekte kojima će zaštiti životnu sredinu i unaprediti njen kvalitet.

„Verujem da će naši sugrađani prikupljanje staklene ambalaže u namenske kontejnere shvatiti kao jednostavnu, a u isto vreme i veoma korisnu aktivnost. Promenom percepcije svih stanovnika da planeta na kojoj živimo ima ograničene resurse i da ponekad jedan mali korak, poput odvajanja staklene ambalaže od ostalog otpada, koji može i treba da učini svako od nas, ima ogroman značaj i uticaj na budući život svih ljudi na Zemlji“, rekao je gradonačelnik Sombora.

„Projekat Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu osim u Somboru, sprovodimo u Nišu, Kragujevcu i Varvarinu, kao i u odabranim pilot opštinama u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Nemačka razvojna saradnja želi da podrži region Zapadnog Balkana u unapređenju reciklaže kako bi i kroz regionalnu razmenu iskustava brže uhvatili korak sa EU koja već sada prikuplja oko 76% stakla, a do 2030. se planira da taj procenat premaši 90% , dok je prosek tri zemlje obuhvaćene projektom trenutno oko 29%“, rekla je Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare, koja kao jedan od osnivača Sekopaka doprinosi realizaciji projekta, istakao je da je razvoj sistema sakupljanja ambalažnog otpada jedan od nacionalnih prioriteta, a ujedno i prioritet kompanije.

„Kao odgovorna kompanija, Apatinska pivara godinama unazad inicira i realizuje projekte u cilju smanjenja ambalažnog otpada, poput projekta “Reciklirajte i vi”. Zato je i odluka da učestvujemo u projektu i obezbedimo reciklažna zvona bila logičan, prirodan izbor. Posebno nam je drago da je Sombor jedna od pilot opština jer su mnogi naši zaposleni upravo iz ovog grada“, rekao je Vukašinović uz napomenu da će Apatinska pivara i u budućnosti podržavati ovakve akcije.

Operater ambalažnog otpada Sekopak pruža stručnu ekspertizu sprovođenju projekta, kao i podršku u upravljanju prikupljenim staklom, koje se zbog nedostatka pogona u Srbiji, izvozi radi reciklaže.

„Jedan od ciljeva projekta je da postavljanjem infrastrukture u vidu kontejnera povećamo prikupljanje staklene ambalaže za 20% i uspostavimo isplativ sistem tretmana i ponovne upotrebe otpada od stakla kako u Srbiji tako i u regionu. Zbog toga će jedan od važnih proizvoda projekta biti i Vodič za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja staklenom ambalažom, namenjen lokalnim samoupravama“, rekla je Violeta Kokir Belanović, generalna direktorka Sekopaka.

Slobodan Krstović, Šef jedinice za životnu sredinu NALED-a, izjavio je da su partneri na projektu zadovoljni dinamikom sprovođenja, kao i prvim reakcijama građana i dodao da će za uspeh projekta biti dragocena edukacija javnosti o važnosti reciklaže stakla.

„Želimo da građanima približimo informacije da je staklo materijal koji može u potpunosti da se reciklira, da reciklažom samo jedne flaše obezbeđuju energiju za 10 minuta rada njihove veš mašine ili 20 minuta rada televizora. Podrška građana olakšaće nam i da ostvarimo još jedan važan cilj projekta, a to je unapređenje propisa u oblasti zaštite životne sredine i njihove primene“, poručio je Krstović.