Više sredstava za energetsku efikasnost od sledeće godine

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ocenila je danas da je jedan od razloga za donošenje novih zakona iz oblasti energetike bio da se razvoj tog sektora uskladi sa potrebama zaštite životne sredine, sa težištem na povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.

Mihajlović je, gostujući na Studiju B, rekla da je pre 10 ili 15 godina bilo važno samo da imate energiju, ali da to sada nije dovoljno, uz napomenu da danas više nijedna odluka, ni u energetici ni u rudarstvu, ne može da se donese, a da nije u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Ona je rekla da je usvojen novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije kako bi država pomogla građanima da zamene stolariju i da poboljšaju izolaciju da ne bismo bili država u kojoj se troši približno četiri puta više energije nego u EU.

Potpredsednica Vlade je istakla da očekuje da će prvi ugovori sa građanima u vezi sa unapređenjem energetske efikasnosti biti potpisani krajem leta, i naglasila da lokalne samouprave imaju veoma važnu ulogu u tom procesu jer one raspisuju javne pozive za građane i firme koje će sprovoditi energetsku sanaciju.

Prema njenim rečima, ove godine će to biti finansirano novcem lokalnih samouprava, uz podršku iz budžeta, a za sledeću godinu očekujemo da ćemo imati podršku i međunarodnih finansijskih institucija i mnogo više sredstava za energetsku efikasnost.

Očekujemo da u proseku godišnje imamo oko 150 miliona evra za ove namene i verujemo da u naredne tri godine možemo da završimo veliki deo posla kada je reč o zameni stolarije na kućama i zgradama, rekla je ona, najavljujući da će krenuti u obilazak lokalnih samouprava kako bi Ministarstvo pomoglo u pripremi ovih programa.

Mihajlović je napomenula da je donet i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji će, između ostalog, omogućiti da mnogo veći broj ljudi postavi solarne panele na krovove svojih kuća ili zgrada, prenelo je Ministartstvo rudarstva i energetike.

Napravili smo, kako je podvukla, jednostavnu proceduru, u kojoj se sve završava u četiri koraka – od izrade projekta, preko dobijanja odobrenja, koje se pribavlja za kraće vreme nego građevinska dozvola, postavljanja panela, do zaključivanja ugovora sa Elektrodistribucijom.

Solarni paneli već za nekoliko godina mogu da se isplate, a da nakon toga građani imaju samo uštedu, rekla je ona, ukazavši na značaj toga što se Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti nalazi u skupštinskoj proceduri, budući da je on važan za stvaranje društva jednakih šansi za žene i muškarce.

Šta god ko govorio, žene danas nisu ravnopravne i potrebno je da i kroz ovaj zakon stvaramo uslove da u našem društvu i žene i muškarci imaju jednake šanse, rekla je potpredsednica Vlade.

Žene u većem broju završe fakultet, sa višim prosecima, a teže se zapošljavaju. One koje žive na selu uglavnom se bave neplaćenim radom i svaka treća nema pravo na penziju, navela je ona.

Takođe, kako je dodala, žene su mnogo više bile opterećene i zbog pandemije COVID-19, kako zbog toga što čine većinu zaposlenih u zdravstvu, tako i zbog većih obaveza u domaćinstvu i nezi članova porodice.

Mihajlović je poručila da zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da omogući da niko više ne može da, uz biografiju za posao, traži i sliku, niti da pita kandidatkinju da li planira brak ili rađanje dece.

Takođe, kompanije će imati obavezu da imaju određeni procenat žena u upravljačkim telima. Kvote su neophodne, barem u početku, kako bi tu situacija počela da se menja, jer bi trebalo da imamo više žena i tamo gde se odlučuje o novcu, navela je ona.

Mihajlović je dodala da o svemu što je urađeno prethodnih godina u oblasti rodne ravnopravnosti govori i to što se veći broj žena odlučuje da prijavi nasilje.

Naši zakoni su zaista dobri u ovoj oblasti, i to ne tvrdimo samo mi, već to kažu i u svetu. Sprovedene su dodatne obuke za zaposlene u policiji i socijalnim službama kako bi se senzibilisali za problem porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, navela je ona.

Ipak, kako je dodala, i dalje imamo problem s tim da mnogi i dalje okreću glavu kada se susretnu sa nasiljem, umesto da ga prijave, i to je ono na čemu mora više da se radi.