Značajna ulaganja u ekologiju i rad na suzbijanju sive ekonomije

Pomoćnik ministra finansija za Sektor za finansijski sistem Ognjen Popović i savetnik ministra Ana Jović učestvovali su danas na konferenciji "Zelene finansije – zelena i slobodna ekonomija", u organizaciji Adrija medija grupe, posvećenoj promenama koje se očekuju, analizi gde odlazi poreski novac i gde se ulaže, kao i negativnim posledicama sive ekonomije.

Na panelu „Monetarna i fiskalna politika na čelu zelenog i digitalnog oporavka i rasta zdrave ekonomije“, Popović je istakao da je zeleni rast globalni trend koji traje čitavu deceniju i da je u punom zaletu, te da Republika Srbija rebalansom budžeta, koji je pred poslanicima Skupštine Srbije, predviđa značajna ulaganja u ekologiju ove godine.

Ta ulaganja u rebalansu budžeta uvećana su skoro tri puta, sa osam na 24 milijarde dinara, dakle tri puta više u odnosu na prethodni put. Sada smo fokusirani na realne domete i projekte, i tu govorimo o povećanju budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine za 4 milijarde dinara, naveo je Popović.

Ali, možda je još važnije da je 12,1 milijarda dinara dodatno opredeljena za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i što se odnosi na konkretne projekte - izgradnji deponija u 28 jedinica lokalne samouprave, pogonima za prečišćavanje otpadnih voda na 76 lokacija u 65 jedinica lokalne samouprave, izgradnji preko 5.000 kilometara kanalizacione mreže,

On je napomenuo da su ovi projekti i aktivnosti deo šireg paketa „Srbija 2025“, u koje se ove godine kreće snažno, upravo s ciljem bržeg izlaska iz krize, pokretanja privrede i infrastrukturnih projekata kao pokretača rasta i oporavka.

Pomoćnik ministra finansija je objasnio da globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje u zelene obveznice i ekološki održive projekte i da specijalnizovani fondovi, koji se bave ovom vrstom ulaganja nastaju gotovo na nedeljnom nivou.

Konačno smo dali Republici Srbiji portfolio projekata koje možemo da kvalifikujemo kao zelene i samim tim, oni su zapravo otvorili vrata za našu zemlju da već ove godine potencijalno izađe na tržište zelenih obveznica, pored svih ostalih aktivnosti koje ne možemo a da ne pomenemo, a to je očuvanje makroekonomske stabilnosti, rast kreditnog rejtinga u kriznom periodu, jaka i stabilna monetarna politika, rekao je pomoćnik ministra finansija.

Popović je posebno naglasio da se radi na razvoju tržišta kapitala, što investitorima, bankama i institucijama treba da pokaže jasan i transparentan put napred, jer je to po njemu ključ za stope rasta od 7-8 odsto.

Pomoćnik ministra finansija je objasnio da to tržište može da funkcioniše, i da postoji potencijal za eksplozivan rast, ali uz postojanje okvira koji omogućava pristup pravim finansijskim elementima i alternativama.

Popović je podsetio na to da je Zakon o digitalnoj imovini otvorio put da se lakše učestvuje na tržištu kapitala, kao i da korisnici takvog oblika finansiranja shvate da su predviđeni određeni benefiti.

Firme koje u Srbiji pristupe sredstvima koje su stekli kroz kriptovalute, ako ih ulože u kapital kompanije koju osnivaju u Srbiji ili ako žele dalje da  razvijaju svoje poslovanje, imaće poreske olakšice. Jasna je naša intencija da želimo da podstaknemo domaći i strani kapital, da omogućimo rast u svakom koraku njihovog razvoja, rekao je Popović i pozvao domaće i strane kompanije da iskoriste pogodnosti koje su im omogućene.

Jović, koja je učestvovala na panelu „Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture za ekonomski oporavak“, naglasila je da je učinjen značajan korak na podizanju svesti građana po tom pitanju, ali i u regulatornom smislu, što bi trebao da doprinese daljem smanjenju njenog učešća u redovnim tokovima.

Ovaj problem Vlada Republike Srbije je prepoznala i formirala Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije još 2015. godine, kojem predsedava ministar finansija. Napravljen je nacionalni program i Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije, a trenutno se sa NALED-om pripremaju novi. Aktivnosti koje su predviđene akcionim planom sprovedene su preko 70 odsto, objasnila je Jović.

Ona je napomenula da je prioritet smanjenje fiskalnog opterećenja rada, zbog visine poreskog opterećenja, koje pojedine gura u sivu zonu.

Od decembra 2018. godine to opterećenje se smanjuje - ukinuta je stopa doprinosa za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca u iznosu od 0,75 odsto. Primena je počela od 1. januara 2019. godine, a u decembru 2019. povećan je neoporezivi iznos zarade sa 15.300 na 16.300 i smanjena stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca sa 12 odsto na 11,5 odsto, što je počelo da se primenjuje od 1. januara 2020. godine. Te godine u decembru ponovo je povećan iznos neoporezivog dela zarade sa 16.300 na 18.300 dinara, navela je ona.

Jović je istakla da je prioritet i rad na reformi Poreske uprave, kao i kroz zakonsku regulativu i podsetila na to da je jedan od najznačajnijih zakona koji utiču na smanjenje sive ekonomije Zakon o fiskalizaciji, čija se primena očekuje od 2022. godine

Ideja je da se fiskalizacija zasniva na onlajn režimu koji omogućava dostavljanje podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi u realnom vremenu, rekla je Jović i dodala da se uvode nove fiskalne kase, kao i će obuhvat privrednih subjekata biti povećan i poboljšana kontrola.

Ona je rekla da je u skupštinskoj proceduri i Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji će dodatno uticati na smanjenje sive ekonomije.

Jović je podsetila na to da je prošle godine organizovana nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, kao i da ove godine od 15. maja do 25. juna počinje novi krug te nagradne igre, koja značajno utiče na podizanje svesti građana da se siva ekonomija ne isplati, odnosno koliko je važno uzeti fiskalni račun prilikom kupovine.