Pola milijarde dinara za razvoj zadrugarstva u Srbiji u 2021. godini

Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić predstavio je Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga ne teritoriji Srbije, za koji je u ovoj godini izdvojeno pola milijarde dinara.

Krkobabić je, na konferenciji u Beogradu, ocenio da je to dobra vest i za gotovo 35.000 poljoprivrednih gazdinstava u Beogradu koja će imati mogućnost da u okviru svojih zadruga konkurišu za podsticajna sredstva.

Želimo da se poljoprivrednici Beograda, pre svega nosioci poljoprivrednih gazdinstava udruže u zadruge, da taj mali, često i usitnjen posed, stave u funkciju i postanu deo zelenog prstena Beograda, objasnio je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, ideja je da zadruge budu nosioci svih aktivnosti, da daju pravi proizvod koji će biti cenjen na trpezama Beograđana, ali i da se izveze.

Ministar je naglasio da su resursi poljoprivrede Beograda impresivni i dodao da na teritoriji prestonice postoji više od 140 sela, te da je namera da ona budu pristojna mesta za život.

Moraju da imaju infrastrukturu i sve sadržaje koji su neophodni, ali i da ta sela, istovremeno, učinimo povezanim sa gradom, rekao je Krkobabić i dodao da je poljoprivreda jedna od razvojnih šansi Srbije, ali i njenog glavnog grada.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da je poljoprivreda pre nekoliko godina prepoznata kao značajna mogućnost razvoja glavnog grada, podsetivši na to da je, kada je promenjen Zakon o glavnom gradu, Grad preuzeo deo nadležnosti od Republike, kada je u pitanju poljoprivreda.

Na nas je prešao sav zakup poljoprivrednog zemljišta. Zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede rešili smo da poljoprivredno zemljište može da se iznajmljuje na period do deset godina kako bi oni koji ga iznajmljuju mogli da planiraju šta će da sade. Osim toga, ulazimo u proces organizacije poljočuvarske službe, pregovaramo kako bismo mogli da dođemo i do toga da možemo da ulažemo svoja sredstva u protivgradnu zaštitu, rekao je Vesić.

Beograd se prostire na 350.000 hektara, od čega je 277.000 poljoprivredno zemljište, naveo je gradski sekretar za privredu Milinko Veličković i dodao da obradivo poljoprivredno zemljište zauzima oko 237.000 hektara, te da se svake godine povećava.

Predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Dragan Škorić pojasnio je da je suština čitavog ovog posla u tome da se pronađu i organizuju programi kako mladi ne bi odlazili iz naše zemlje, da ovde osnuju porodice i rade.

Pomoćnica ministra Tijana Nešić je rekla da u Srbiji ima oko 566.000 poljoprivrednih gazdinstava, što je za 66.000 manje nego u 2012. godini.

Prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, a samo 10 odsto obradivih površina se osigurava. Vrednost proizvodnje u Srbiji sa jednog hektara je hiljadu dolara, dok je u Danskoj 17, a u Holandiji čak 24 puta veća, navela je ona.

Javni konkurs za dodelu sredstava biće raspisan uskoro, prednost će kao i do sada biti na nerazvijenim, pograničnim i brdsko-planinskim područjima, ali će komisija, kao i prethodnih godina voditi računa o ravnomernoj zastupljenosti čitave teritorije Srbije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zemljoradničke poljoprivredne zadruge je 7,5 miliona dinara, dok je starim zemljoradničkim poljoprivrednim zadrugama namenjeno do 15 miliona dinara po zadruzi.