Poseta beogradskim izletištima i odgovorno ponašanje u prirodi

Današnji način življenja nas je udaljio od prirode i potrebe za boravkom u prirodi, zaboravljamo sve pozitivne efekte boravka u prirodi na psihofizičko zdravlje, pre svega naše dece, podsećaju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Najkvalitetnije vreme se provodi u prirodi, u društvu porodice i prijatelja. 

Beograd raspolaže brojnim izletištima koja su idealna za šetnju, vožnju biciklima i piknike a tu spadaju: Avala, Kosmaj, Lipovička šuma, Miljakovačka šuma, Topčiderski park, Bajfordova šuma, Bojčinska šuma, Obrenovački zabran, Kalemegdan, Tašmajdan, Zvezdarska šuma i druge lokacije, podseća Beoinfo.

Svež vazduh, sunce, drveće, ptice, trava, predstavljaju prirodno okruženje gde bi trebalo provesti svoje slobodno vreme. Boravak u prirodi omogućava relaksaciju, odmor, kvalitetno provedeno vreme sa najbližima, ali takođe podrazumeva poštovanje osnovnih pravila ponašanja u prirodi, kao što su:

1. Pratite obaveštenja na informativnim tablama, ukoliko postoje. Poštujte znake upozorenja ili zabrana;
2. Krećite se po obeleženim stazama za šetnju. Ne udaljavajte se od njih čak i ako mislite da ćete se lako orijentisati;
3. Automobile vozite obeleženim i javnim putevima. Poštujte zabrane upotrebe sirene;
4. Parkirajte se isključivo na obeleženim i uređenim parkinzima;
5. Kampujte na označenim i uređenim mestima;
6. Za izletnička mesta birajte prostore gde postoje postavljeni stolovi;
7. Vatru za roštilj palite na postavljenim ložištima i koristite grane koje su na zemlji, nemojte lomiti grane sa drveća. Po odlasku obavezno proverite da li ste dobro ugasili vatru;
8. Smeće odlažite u kese. Ukoliko ne postoje kante ili kontejneri, obavezno ga ponesite sa sobom, nikako ga ne ostavljajte u prirodi;
9. Na stazama gde je obeleženo da se krećete kroz stanište neke životinje, nemojte praviti buku, dovikivati se i uznemiravati životinje;
10. Nemojte brati biljke i gljive;
11. Nemojte hvatati, ubijati, u strahu gaziti i juriti životinje budući da se nalazite na mestu koje je njihov dom;
12. Nemojte unositi, puštati ili ostavljati bez nadzora vaše ljubimce u prirodi;
13. Nemojte praviti buku na staništu ptica, pored gnezda ili ih uništavati ili kupiti jaja iz gnezda, kao ni mladunce drugih životinja;
14. Svoj otpad ponesite sa sobom;

Navedena pravila nisu tu da nas ograniče i spreče da uživamo spontano u prirodi, već da nas podsete da moramo čuvati prirodu, jer nije neuništiva i potrebno joj je dugo vremena da zaleči rane koje mogu nastati usled našeg neodoličnog ponašanja. Ako naučimo da volimo i čuvamo prirodu i to prenesemo na decu, dajemo lični doprinos i za očuvanje planete.

Aktivnost krpelja je uslovljena temperaturom i vlagom, kao i dužinom dana. Njihova brojnost iz godine u godinu varira u zavisnosti od klimatskih uslova. Aktivnost započinje u rano proleće kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad 5-7 °C. 

Preporuka za građane:
1. Izbegavati šetnje, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje i neuređene međublokovske površine;
2. Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama;
3. Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako ove paukolike artropode lakše mogu uočiti;
4. Nositi zatvorenu obuću i čarape;
5. Pri povratku iz šetnje, boravka u prirodi prekontrolisati kožu, kao i kućne ljubimce;
6. Adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu;
7. Repelenti ne pružaju 100% zaštite.

Ukoliko i pored primenjenih mera opreza primetite ubod krpelja, postupiti po preporukama Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.