Srbiji nedostaje 200 miliona stabala

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je 29% teritorije pokriveno šumama, a za očuvanje zdravlja ljudi, biodiverziteta i ublažavanje klimatskih promena, potrebno je dostići minimum pošumljenosti od 41%. Drugim rečima, u našoj zemlji nedostaje 10,000 kvadratnih kilometara šuma ili 200 miliona stabala, poručuju NALED i Zeleni razvojni centar povodom obeležavanja Svetskog dana šuma. 

Ove dve organizacije danas su potpisale i Memorandum o saradnji, sa ciljem povezivanja civilnog i privrednog sektora i širenja vizije održive i odgovorne zajednice, a u fokusu zajedničkog rada biće sprovođenje specifičnih akcija kao što su „Posadi svoj hlad“ i "Let's do it! Serbia – Svetski dan čišćenja" koja obuhvata uklanjanje divljih deponija i širenje svesti o pravilnom upravljanju otpadom.

- Danas je za nas posebna svečanost - obeležavamo prvih pet godina akcije "Posadi svoj hlad" u kojoj smo posadili oko 120 hiljada malih sadnica u više od 100 gradova Srbije i više od 800 komada odraslog drveća u parkovima naših gradova. Citirajući čuvenog pesnika Tagoru, koji je rekao da "onaj koji sadi drvo u čijem hladu neće sedeti, razume smisao života", pozivamo sve da nam se pridruže i pomognu da pošumimo gradove i sela Srbije, kako bismo učinili život boljim za sve – poručio je Predrag Ratić, tim lider akcije „Posadi svoj hlad“ i zahvalio dugogodišnjim partnerima kao što su Američka ambasada, GIZ, Evropska unija i NALED. 

Početak saradnje obeležen je simbolično sadnjom tri jasena, lipe i platana na Novom Beogradu, a svako drvo nosi svoju poruku.  Jasen je drvo sreće i zdravlja, a u mnogim mitologijama poznato kao drvo večnog života. Lipa je simbol večnosti, dok je platan oličenje grada, naročitno rasprostranjen u Evropi i omiljeno gnezdilište ptica.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović istakao je da se NALED zalaže za saradnju sa svim zainteresovanim predstavnicima civilnog, privatnog i javnog sektora kako bi zajedno radili na razvoju cirkularne ekonomije i podsticali inovativne pristupe u zaštiti i obnovi šumskih ekosistema, koji direktno utiču na očuvanje vode, vazduha i zemljišta. 

- Cilj Evropske unije jeste da do 2030. prepolovi emisije gasova sa efektom staklene bašte i da do 2050. zasadi 3 milijardi sadnica drveća kako bi postala klimatski neutralna. To je primer koji treba da sledimo i ne samo da bismo se pridružili porodici evropskih zemalja, već prvenstveno kako bismo očuvali zdravlje naših ljudi i naročito dece, zaustavili UV zračenje i štetne PM čestice. Nemamo drugu planetu i vreme je da krenemo da brinemo o njoj – naglasio je Krstović.

Drveće ima važnu ulogu u gradovima, pored toga što spušta visoke temperature tokom leta i preterano hlađenje zimi, ublažava efekte olujnih vetrova i time smanjuje naše račune za struju. Jedno drvo uzima ugljen dioksid i daje kiseonik koji je potreban za jednog čoveka godišnje, a procene kažu da svako četvrto dete danas ima probleme sa astmom, što je izazvano nedostatkom zelenila.

U Evropi najviše šuma ima Švedska, 28 miliona hektara, a slede Finska, sa 22 miliona i Španija sa 18 miliona hektara. Najveći procenat od zemalja u regionu imaju Crna Gora i Slovenija, gde su po dve trećine teritorije pokrivene zelenilom, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi.