Ekonomski i finansijski dijalog sa EU važan za Srbiju

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gojko Stanivuković učestvovao je danas na sastanku Ekonomskog i finansijskog komiteta (EFC), u okviru godišnjeg multilateralnog ekonomskog i finansijskog dijaloga sa EU, u okviru kojeg se razmatraju programi ekonomskih reformi za period 2021–2023. godine za Zapadni Balkan i Tursku.

Onlajn sastanak, na kojem je uzela učešće i viceguverner Narodne banke Srbije Ana Ivković, okupio je predstavnike ministarstava finansija Zapadnog Balkana i Turske.

Oni su sa predstavnicima evropskih institucija – Evropske komisije, Evropske centralne banke, EUROSTAT i država članica EU, razgovarali o nacrtu zajedničkih zaključaka u kojima su navedeni ključni ekonomski izazovi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana i Turska.

Osim toga, razmatrane su i smernice za okvir fiskalne, ekonomske i socijalne politike fokusirane na ublažavanje uticaja pandemije izazvane COVID-19, uz podsticanje ekonomskog oporavka.

Tema ovogodišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga su mere za ublažavanje uticaja pandemije, kao i na podsticanje srednjoročnog oporavka.

Stanivuković je u svom izlaganju naveo da je zahvaljujući dobroj makroekonomskoj i finansijskoj politici pre same pandemije, Srbija imala dovoljno prostora da sprovede snažne mere podrške privredi, čiji je cilj podrška domaćinstvima i preduzećima, očuvanje radnih mesta i unapređenje zdravstvenog sistema.

On je podsetio na to da je Srbija tokom 2020. godine obezbedila dva velika fiskalna paketa pomoći privredi i stanovništvu, procenjena na približno 12,9 odsto BDP-a 2020. godine, kao i dodatnu podršku u vidu trećeg paketa koji iznosi 4,3 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, ukupni paketi mera za podršku ekonomiji i stanovništvu od početka pandemije dostigli su 17,2 odsto BDP-a.

Državni sekretar je učesnicima dijaloga preneo da kreatori ekonomske politike u Srbiji kontinuirano rade na merama usmerenim na dalje ubrzanje ekonomske aktivnosti, očuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti, kao i da će novi paket ekonomskih mera 2021. godine direktno uticati na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i poboljšati poslovno okruženje.

On je naglasio da je ekonomski i finansijski dijalog sa EU ključan za Srbiju.

Naime, kako je ukazao, Srbija je prethodnu godinu završila sa jednim od najboljih rezultata u Evropi kada je reč o privrednom rastu, dok se za ovu godinu očekuje rast od šest odsto. Javni dug je bio na nivou od 58,2 odsto BDP-a na kraju 2020. godine i predviđa se da će ostati manji od 60 odsto do kraja 2021. godine.

Stanivuković je naveo i da je, pored pomoći zdravstvu, proces vakcinacije ubrzan i da je do sada revakcinisano približno dva miliona građana, što će pozitivno uticati na domaću privredu.

Pored toga, digitalizacija privrede i državne uprave ostaje na listi prioriteta strukturnih reformi, zajedno sa daljom modernizacijom Poreske uprave i jačanjem naplate prihoda, podvukao je državni sekretar.

Takođe, kako je dodao, na listi prioriteta je i poboljšanje poslovnog okruženja uz obezbeđivanje održivog, energetski efikasnog i ekološki prihvatljivog privrednog rasta, koji će Srbiji omogućiti da ubrza svoj put ka Eropskoj uniji.

U svom tumačenju Programa ekonomskih reformi 2021–2023 Republike Srbije, Evropska komisija je pozitivno ocenila postignute ekonomske rezultatenaše zemlje, paket ekonomskih mera za prevazilaženje posledica pandemije i uspešan proces vakcinacije građana.

Predstavnici Evropske komisije pohvalili su Srbiju za dobru i pravovremenu reakciju u vreme krize, što je pozitivno uticalo na poslovno okruženje i zaposlenost.

Navedeno je da Srbija ima jedan od najboljih rezultata u regionu u oblasti privrednog rasta, dok su srpska preduzeća pokazala visok nivo otpornosti u odnosu na promene na tržištu tokom pandemije.

Osim toga, Srbija je pohvaljena i zbog ostvarenih rezultata u vakcinaciji stanovništva protiv koronavirusa, što će, kako je ocenjeno, uticati na brži ekonomski oporavak.

Današnji sastanak ujedno je bio i priprema za sastanak Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council), koji će biti održan 18. juna, kada se očekuje usvajanje novih zajedničihe preporuka Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja učesnicima u ovom procesu (Zapadni Balkan i Turska).