Humanitarac na motoru posetio NURDOR - donacija za roditeljsku kuću

Džim Klarahan, američki humanitarac koji krstari Evropom na svom motoru u misiji jačanja svesti o potrebi ranog otkrivanja raka kod dece, posetio je beogradsku kancelariju Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

Povod za posetu Srbiji ovog plemenitog čoveka koji se, boreći se za svog bolesnog unuka Dreja (#Ride4Dray), bori za svu decu obolelu od kancera je donacija kompanije RSM namenjena podršci projekta Roditeljske kuće.

Roditeljske kuće su objekti za smeštaj dece i njihovih porodica tokom bolničkog lečenja čime se porodicama obezbeđuje besplatan smeštaj, prevoz do bolnice i nazad i - što je najvažnije - svakodnevna psihološka podrška. Ove kuće omogućavaju da deca tokom lečenja što manje borave u bolničkoj atmosferi i da njihov način života bude što sličniji onom u periodu pre bolesti, kao i da njihovi roditelji sve vreme budu uz njih.

NURDOR vodi ukupno 5 roditeljskih kuća u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a trenutno je u fazi rekonstrukcije još jedan objekat od kojeg će nastati nova Roditeljska kuća u Beogradu koja će značajno povećati postojeće kapacitete.

Humanitarna fondacija Džima Klarahana i NURDOR prepoznali su tokom susreta opšti prioritet koji je isti sa obe strane Atlantika - značaj ranog, pravovremenog otkrivanja raka za uspešan ishod lečenja. Podizanje svesti o neophodnosti brze i efikasne dijagnostike dečjih kancera je, prema rečima Klarahana i ljudi iz NURDOR-a, misija koja traje bez prestanka i koja treba da obuhvati što veći broj ljudi i organizacija.

Dosadašnji rezultati NURDOR-a su impresivni: preko 3 miliona evra prikupljeno je za odeljenja dečje onkologije u Srbiji; pre pet godina, u Nišu je izgrađena čitava jedna bolnica što je prvi primer da jedno udruženje roditelja u regionu sagradi bolnicu potpuno samostalno, uz pomoć donatora i ljudi dobre volje, građana i volontera.

Vizija dečje onkološke bolnice savremenih standarda je da deca mogu da primaju terapiju dok se igraju i da što manje pate. Prema rečima Joland Korore, predsednice NURDOR-a, jedan od sledećih konkretnih ciljeva Udruženja je da nijedno dete koje se leči od raka ne sme da oseti bol onda kada ne mora.

“Za sada se samo deca koja se leče u Nišu prilikom bolnih intervencija uvode u opštu anesteziju, a deca u Beogradu i Novom Sadu se ne uvode i to moramo da promenimo. Dete tu traumu bola od lumbalne punkcije ili druge intervencije psihološki i fizički kasnije nosi kroz čitav život, tako da upućujem apel lekarima da podrže ovu našu inicijativu”, izjavila je Korora.

Tokom razgovora, istaknut je značaj još jedne inicijative. Kako u Srbiji već postoji registar malignih oboljenja za odrasle, a svaki lekar koji radi u pedijatrijskoj hematoonkologiji već vodi takvu evidenciju o pacijentima, ukazano je na nedostatak centralizovanog sistema koji bi sve relevantne podatke o objedinio na jednom mestu.

U pitanju je potreba za informacionim sistemom za analizu podataka o pacijentima i izlečenima od raka pomoću kojeg bismo mogli da pratimo sve bitne informacije: broj obolelih, porast ili pad brojki, informacije o pojedinačnim dijagnozama, kratkoročne i dugročne posledice lečenja i terapija i druge. Bez registra kancera kod dece, uskraćeni smo za mogućnost dugoročnog praćenja informacija koje mogu da pomognu u daljem razvoju samog lečenja malignih bolesti.

Borba za svu decu obolelu od raka, uključujući i decu iz Srbije, se nastavlja. Dok Džim Klarahan na svom motoru pokreće američke i evropske kompanije i donosioce odluka na akciju, poruka koju je doneo u Beograd i kojoj se NURDOR priključuje jeste da doprinos može da da svako - putem novčanih donacija, drugih vidova darivanja, kao i volontiranjem.

Istaknuto je da NURDOR ne može efikasno da funkcioniše bez volontera i ponovljen je poziv da se svi koji to žele da postanu priključe Udruženju putem sajta, telefona ili društvenih mreža.