Početkom novembra počinje izgradnja beogradskog metroa

Mislim da je veoma važno da građane uključimo u projekat „Beogradskog metroa”. Do 15. septembra će trajati glasanje za izbor dizajna vagona i tada ćemo saznati kako će izgledati vagoni beogradskog metroa, a tada će početi i izrada kompozicija, najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić gostujući na TV Hepi.

On je istakao da početkom novembra počinje izgradnja metroa, tačno 51 godinu od kako je građanima Beograda obećan metro – 4. decembra 1970. godine, kada je to obećanje dao tadašnji gradonačelnik Branko Pešić, javja Beoinfo.

– Imaćemo dve linije, a trenutno se završava projektovanje prve linije, što radi kompanija „Ežis”. Dužina prve linije je 21,1 kilometar, sa 21 stanicom. U narednih nedelju dana potpisujemo ugovor za projektovanje druge linije čija će gradnja početi dve godine kasnije. Prva linija biće završena 2028, a druga 2030. godine. Druga linija će biti duga 19,2 kilometra, sa takođe 21 stanicom – rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Gradski zavod za veštačenja trenutno radi katastar rizika. Kako je rekao, to znači da se na čitavoj liniji metroa snima stanje svih zgrada koje se nalaze na trasi.

– Želimo da znamo u kakvom su stanju svi objekti, jer će se kopati na dubini čak i do 60 metara, dok je prosek 47 metara. Najmanja dubina će biti na Dorćolu, oko 19 metara, ali kada se rade metro stanice i sama trasa, mora se raditi katastar rizika jer svaka zgrada mora da bude snimljena. Naravno da postoji osiguranje, ukoliko se dogodi nešto nepredviđeno, kako bi eventualna šteta bila nadoknađena. Ugovor sa kompanijom „Pauer Čajna” potpisujemo u septembru, a u novembru počinje gradnja depoa na Makiškom polju – dodao je Vesić.

On je podsetio da na Makiškom polju postoji železnički depo koji je sagrađen još 50-ih godina prošlog veka, tako da priče o ugrožavanju vodoizvorišta nisu tačne.

– Pored železničkog depoa sada postoje njive, koje se tretiraju raznim sredstvima za poljoprivredu, a koja su sigurno opasnija od organskih materija. Sada na delu tog prostora postoje i zgrade koje nemaju kanalizaciju, ali kada bude izgrađen metro i sav posao bude gotov, imaćemo uređenu kanalizacionu mrežu, sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, neće više biti pesticida u zemlji jer će to zemljište biti pretvoreno u građevinsko zemljište. Imaćemo kompletnu zaštitu vodoizvorišta na evropskom nivou. Trasu metroa su crtali stručnjaci – Saobraćajni fakultet, Urbanistički zavod Beograda, engleska kompanija „JSP” i francuski „Ežis”. Postoje kritike prema kojima bi metro trebalo da prolazi ispod Kliničkog centra, ali to nije moguće i ne postoji nigde u svetu, jer vibracije koje pravi prolazak metroa mogu da utiču na razne medicinske aparate. Osim toga, stanica „Mostar” je udaljena od Kliničkog centra tačno 400 metara. Planirano je da u Kliničkom centru postoji podzemni ulaz, gde će građani pokretnim stepenicama moći da se spuste u stanicu metroa ili izađu. Železnička stanica „Prokop” je povezana sa BG vozom, a treća linija metroa obuhvata i „Prokop” – zaključio je Vesić.