Prioritetne strukturne reforme u naredne tri godine

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gojko Stanivuković danas je otvorio uvodni sastanak kojim počinje osmi ciklus koordinacije ekonomskih politika sa Evropskom unijom – evropski semestar „lajt“.

Sastanak je posvećen početku izrade novog dokumenta Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2022. do 2024. godine, na osnovu smernica Evropske komisije i strateških dokumenata i politika Vlade Srbije.

Stanivuković je naglasio da nas očekuje izbor prioritetnih strukturnih reformi i mera za naredni trogodišnji period, koji prikazuju najvažnije pravce delovanja, prioritete i napore Vlade za unapređenje privrednog okruženja i kvaliteta života građana.

U ovom ciklusu očekujemo inoviranje većeg broja oblasti kroz nove strukturne reforme imajući u vidu da je Vlada već započela brojne inicijative, posebno u oblasti digitalizacije, energetike i životne sredine, rekao je državni sekretar.

On je objasnio da je dokument ključan ne samo za Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika, u kontekstu ispunjenja ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, već i za druga poglavlja, imajući u vidu da prioritetne strukturne reforme i mere tematski obuhvataju sve oblasti ekonomske politike i dobre uprave.

Time se potvrđuje i važnost ERP-a kao strateške osnove za programiranje pomoći EU, na čemu u ovom ciklusu posebno insistira i Evropska komisija. Kao i do sada, neophodno je da ERP bude usaglašen sa Fiskalnom strategijom i Zakonom o budžetu Republike Srbije, budući da je ključno obezbediti odgovarajuće finansiranje strukturnih reformi, istakao je Stanivuković.

Državni sekretar je naglasio da u kreiranju reformi i mera treba identifikovati prepreke privrednom rastu koje mogu biti naglašenije zbog pandemije, ali i obratiti pažnju na dalje unapređenje konkurentnosti i tržišta rada kroz nastavak poboljšanja regulatornog okruženja, unapređenje energetskog sektora, zelenu i digitalnu tranziciju.

Takođe, kako je dodao, sistem zdravstvene zaštite predstavlja ključnu oblast, s obzirom na uticaj koji zdravlje i otpornost zdravstvenih sistema mogu imati na privredu.

Prema njegovim rečima, biće nastavljeni i napori na razvoju dobre uprave, procesa digitalizacije, modernizaciji Poreske uprave, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i suzbijanju sive ekonomije, kao i podršci zelenom, energetski efikasnom i inkluzivnom rastu.

Stanivuković je ukazao na to da je iskustvo i uključenost svih aktera, od kreatora ekonomskih politika do krajnjih korisnika reformskih mera, od velike važnosti prilikom definisanja prioritetnih reformi.

Imajući u vidu da evropski semestar „lajt“ koordinacije ekonomskih politika neprekidno traje, tako se i proces konsultacija ne prekida. Sve razmenjene informacije iz prethodnog ciklusa relevantne su za početak novog, rekao je državni sekretar.

On se osvrnuo i na ekonomske pokazatelje koji pružaju povoljan ambijent za sprovođenje strukturnih reformi, dodajući da je intenzivan oporavak ekonomskih aktivnosti u drugoj polovini prošle godine omogućio da pad BDP-a u 2020. godini bude svega 1 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Prema njegovim rečima, krajem 2020. godine neto priliv stranih direktnih investicija dostigao je nivo od približno tri milijarde evra, javni dug je bio 58,2 odsto, dok je stopa nezaposlenosti bila na nivou pre pandemije.

Državni sekretar je napomenuo da je ove godine rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio 1,7 odsto, dok se u drugom kvartalu očekuje rast između 12 i 15 odsto.

Stanivuković je naveo da se za 2021. godinu predviđa realni rast BDP-a od 6 odsto sa daljim povećanjem kapitalne potrošnje države na 7,2 odsto BDP-a.

Za ovu godinu možemo očekivati rast i od 7 odsto BDP-a i ponovo jedan od najboljih rezultata u Evropi, istakao je on i podsetio na to da smo u prvoj polovini godine privuklli 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je 19 odsto više nego prošle godine, a javni dug će do kraja godine ostati ispod 60 odsto, što je po kriterijumima Mastrihta.

On je rekao da su na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga EU sa Zapadnim Balkanom i Turskom, održanom 12. jula, predstavnici EKOFIN-a pozvali na efikasnu i kontinuiranu primenu paketa ekonomske podrške, korišćenje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i postigli saglasnost oko novih preporuka za Srbiju i ostale učesnike.

Stanivuković je, kada je reč o Programu ekonomskih reformi za period 2021–2023, istakao da su evropski partneri pohvalili ekonomske politike koje su dale dobre rezultate u Srbiji i efikasan odgovor na izazove, ali i dostavljanje dokumenta u roku, dobar proces koordinacije i javne rasprave.

Program ekonomskih reformi Republika Srbija izrađuje na godišnjem nivou za naredni srednjoročni period kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast.

Sastanku su prisustvovali članovi Radne grupe za izradu i praćenje realizacije Programa ekonomskih reformi, koji učestvuju u izradi ovog dokumenta, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici Skupštine Srbije, civilnog društva, stručne javnosti, poslovne zajednice i socijalnih partnera, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.