U Srbiji uskoro četiri finansijske institucije manje nego lane

Proteklu deceniju obeležilo je intenzivno ukrupnjavanje bankarskog tržišta pa trenutno u Srbiji posluju 24 banke. Pre nekoliko dana, međutim, objavljena je još jedna kupovina, pa kada se završi spajanje Rajfajzen i Kredi agrikol banke, biće ih za još jednu manje.

S ozbirom na najave, u narednim mesecima biće još ovakvih transakcija.

U centralnoj banci Srbije poručuju da položaj klijenata neće biti doveden u pitanje, a da ove promene nisu smanjile kvalitet finansijskih usluga, već doprinele većoj efikasnosti i otpornosti bankarskog sektora.

Krajem prošle godine okončano je preuzimanje Komercijalne banke od strane NLB, u aprilu je završena integracija OTP banke s Vojvođanskom bankom, a MTS banka pripojena je Banci Poštanska štedionica. Poslednja kupovina dogodila se pre nekoliko dana.

"Kredi agrikol SA odlučila je da prihvati ponudu Rajfajzen banke i potpisala je ugovor o prodaji Kredi agrikol Srbija i Kredi agrikol Srbija lizing sa lokalnom podružnicom austrijske Rajfajzen bank internešenel AG“, rekli su za Novosti u Kredi agrikol banci.

"Pažljivo je odabran partner koji je u potpunosti usklađen sa vrednostima naše grupe, kao što su fokus na klijente i zaposlene, transparentnost prema svim zainteresovanim stranama i odgovornost prema lokalnoj zajednici“, kazali su iz banke.

Zatvaranje ove transakcije podleže odobrenju nadležnih institucija i očekuje se da će se to dogoditi do kraja prvog kvartala 2022. godine. Do tada će banka i dalje nastaviti da posluje kao Kredi agrikol Srbija.

"Narodna banka Srbije je od Rajfajzen banke obaveštena da je potpisala ugovor o akviziciji 100 odsto akcija Kredi agrikol banke, s tim da nam do danas nije podnet zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva, koje bi omogućilo pet odsto i više glasačkih prava“, kažu u centralnoj banci. "Svaka promena vlasništva u banci sa sedištem u Srbiji koja bi omogućila pet odsto i više glasačkih prava, podleže pribavljanju prethodne saglasnosti NBS, koja podrazumeva ocenu ispunjenosti svih uslova propisanih Zakonom o bankama i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona", navode.

Kako nadležni objašnjavaju, promene u vlasničkoj strukturi nisu smanjile kvalitet finansijskih usluga građanima i privredi, već su doprinele boljem kvalitetu proizvoda i usluga. Zainteresovanost investitora za bankarski sektor Srbije tumače kao potvrdu njegovog kredibiliteta.

"Što se tiče klijenata banaka koje učestvuju u statusnim promenama, njihov položaj neće biti doveden u pitanje, budući da sva prava i obaveze iz zaključenih ugovora ostaju nepromenjeni nakon pripajanja", tvrde u NBS. Banke su dužne da blagovremeno obaveste klijente o svim promenama.

Po zahtevu banke za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva, NBS odlučuje u roku od 60 dana od prijema uredne dokumentacije.

Za davanje saglasnosti za pripajanje jedne banke drugoj, NBS odlučuje u roku od 90 dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Banke posluju kao odvojena pravna lica sve do trenutka upisa statusne promene pripajanja kod Agencije za privredne registre.

Kada i da li će se banke kod kojih dolazi do promene vlasničke strukture integrisati pitanje je za akcionara, odnosno vlasnike banke, kažu u NBS.

"Prethodna naša saglasnost za sticanje vlasništva u banci je samo preduslov za prenos akcija banke sa aktuelnog vlasnika na novog", dodaju iz NBS.