Mali predstavio zakonske predloge važne za dalji rast ekonomije

Ministar finansija Srbije Siniša Mali predstavio je danas u Skupštini Srbije zakonske predloge koji se odnose na tri važna stuba, oslonca našeg daljeg privrednog rasta, a to su infrastruktura, zaštita životne sredine i modernizacija javnog sektora.

Mali je objasnio da su ovi dokumenti ključni za dalji ekonomski razvoj, naglasivši da je reč o rafitikaciji više finansijskih sporazuma vrednih 768,8 miliona evra.

Očekujemo da će stopa rasta naše ekonomije u drugom kvartalu biti 15 odsto, pri čemu nikada nismo imali veću stopu rasta. To nam sa stopom privrednog rasta iz prvog kvartala od 1,7 odsto sa sigurnošću obezbeđuje rast veći od šest procenata do kraja godine, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, ovi sporazumi će nam omogućiti da idemo i preko toga jer obezbeđujemo novac za najvažnije infrastrukturne radove koji se odnose na ekologiju, razvoj putne i železničke mreže i javnu upravu.

On je naveo i da se, ako se nastavi rast ovom brzinom, otvara prostor za dalje povećanje plata i penzija, uz napomenu da naša zemlja, uprkos krizi izazvanoj koronavirusom, ide nezaustavljivo napred.

Mali je rekao i da će nam zbog visoke stope rasta javni dug ostati ispod 60 procenata, što je održivo i ispod kriterijuma iz Mastrihta.

Ministar se osvrnuo na veoma važan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, ističući da su odnosi dveju zemalja tradicionalno dobri.

Od 2016. godine ostvarujemo robni suficit sa ovom zemljom. Sporazumom se podstiču dalje investicije, robna razmena i ekonomski razvoj. Ako nastavimo sa većim izvozom u odnosu na uvoz robe, to će sve ići u korist građana Srbije, objasnio je Mali, navodeći da u našoj zemlji posluje oko 500 britanskih preduzeća, koji upošljavaju naše radnike.

Pred poslanicima su i dva zakonska predloga koja se odnose na unapređenje efikasnosti i transparentnosti javnog sektora, kao i na pitanja iz oblasti ekologije. Reč je o dva programska zajma za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

Ukupna vrednost ovih sporazuma sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj jeste 82,6 miliona evra, dok će Francuska agencija za razvoj obezbediti dodatnih 50 miliona evra, rekao je Mali i dodao da ovi sporazumi omogućavaju da se deo planirane zelene agende sprovede u delo.

On je podsetio na to da će se do kraja godine na međunarodno finansijsko tržište izaći sa zelenim obveznicama i da ćemo kandidovati projekte iz raznih oblasti, te da očekuje dobar odziv investitora, kao i potvrdu zelene agende.

Da nije zapostavljen nijedan segment infrastrukture, govori u prilog i to što su se na dnevnom redu našli predlozi zakona koji se odnose na modernizaciju železničkog sektora u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ukupna vrednost ovog projekta je 102 miliona evra – 51 milion evra obezbedila je Francuska agencija za razvoj, a drugu polovinu Međunarodna banka za obnovu i razvoj.

Vlada Srbije je opredeljena da investira u nove puteve, ali i u revitalizaciju postojećih železničkih pruga kako bi se ubrzao privredni rast, zaposlila industrija i unapredila infrastruktura, što je preduslov za dolazak investitora i otvaranje fabrika, naveo je Mali.

Ovim sporazumima, kako je prezicirao, predviđena je rekonstrukcija velikog broja pružnih prelaza, obnova koloseka, tunela u centru Beograda i izgradnja druge faze železničke stanice u Beogradu.

Prioritet predstavljaju i završetak brze pruge Beograd–Budimpešta i rekonstrukcija pravaca Niš–Dimitrovgrad i Subotica–Segedin. U budžetu je izdvojeno i 62 miliona evra za nabavku tri nove vozne kompozicije kako bi se građani vozili savremenim vozovima, naglasio je ministar.

Od važnih predloga tu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu - Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Ovaj sporazum je vredan 78,2 miliona evra a ideja je da saniramo nasipe duž koridora reke Save kao što je nasip na Kolubari koji štiti Obrenovac, zatim nasipa na Novom Beogradu, koji štiti Beograd, razvoju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici. Planiranje i razvoj turizma na koridorima Save i Drine kao i projektovanje master plana za nautički turizam, naveo je Mali.

Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš–Dimitrovgrad–Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, ministar je označio kao najvažniji ugovor i projekat koji će se realizovati u toj oblasti u našoj zemlji.

Projekat treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom i da diverzifikuje načine na koje gas stiže u Srbiju kako bi smanjila zavisnost od jednog pravca.

Za našu privredu je od ključne važnosti da se obezbedi dovoljno gasa. On je čist, ekološki prihvatljiv, i daje mogućnost fabrikama da povećaju svoje kapacitete, rekao je Mali i dodao da je vrednost projekta oko 85,5 miliona evra.

Na razmatranju se našao i projekat koji se odnosi na Moravski koridor, pri čemu je ukupna vrednost ugovora 431,6 milion evra.

Radi se od projektu koji je od nacionalnog značaja i deo je plana „Srbija 2025“. Ove godine gradimo minimum sedam ili osam novih puteva, a Moravski koridor je jedan od njih, rekao je ministar.

Izgradnja je već krenula i deo od Pojata do Kruševca biće gotov već naredne godine. Pored toga, gradi se deonica Preljina–Požega, Sremska Rača–Kuzmin, Ruma–Šabac–Loznica, ali i profil auto-puta od Novog Beograda ka Surčinu, predočio je on.

Prema njegovim rečima, namera je i da počnemo ove godine izgradnju Fruškogorskog koridora i izgradnju auto-puta Beograd–Zrenjanin i tzv. Dunavsku magistralu od Požarevca ka Golupcu.