IPA fondovi od značaja za ubrzanje reformi u Srbiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da je finansijska podrška EU kroz pretpristupne fondove važna jer se ta sredstva koriste da bi se reforme ubrzale i došlo do konačnog cilja – punopravnog članstva u EU, a time i do kvaliteta života građana Srbije koji važi i za građane EU.

Vučić je, tokom onlajn obraćanja na konferenciji o rezultatima i mogućnostima IPA fondova u Srbiji, pod nazivom "Srbija i EU: podrška razvoju i pregovorima o članstvu", koju organizuje Ministarstvo za evropske integracije, poručio da cenimo svaki evro koji je u našu zemlju došao iz Evropske unije.

On je dodao da smatra da smo se do sada odgovorno ponašali prema toj pomoći, koja nam je na raspolaganju kao zemlji koja je u procesu pristupanja.

Pred Srbijom je, u odnosu na sedmogodišnji budžetski period, veliki zadatak da obimna finansijska sredstva iskoristi što je moguće bolje i pripremi projekte koji treba da budu podrška našim reformskim aktivnostima i tako doprinesu ravnomernijem razvoju zemlje, istakao je predsednik.

Prema njegovim rečima, pregovori o članstvu i reforme koje se sprovode značajan su zamajac našem ekonomskom i društvenom napretku, ali i uslov za dalji održivi razvoj i razvoj u celini.

Dužan sam da se staram o pitanjima održivog razvoja svih građana iz svih delova Srbije na jednak način, rekao je Vučić i dodao da ćemo zato uključiti sve naše potencijale, sve izvanredne ljudske kapacitete i već transformišemo obrazovanje u celoživotno učenje za porebe tržišta rada.

Važno nam je, kako je naglasio, da svi projekti koji se budu finansirali iz budućih IPA projekata 2021–2027, u dogovoru sa EU, usmerimo na ono što je u skladu sa našim nacionalnim reformskim ciljevima i što može da doprinese održivom razvoju čitavog regiona.

Predsednik je podsetio na to da se u Srbiji sprovode reforme u svim najvažnijim oblastima, kao što su vladavina prava, energetika, poljoprivreda, infrastruktura.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da fond IPA 3 ima za cilj da smanji razlike između regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije.

IPA 3 će od ukupnih iznosa 42,4 odsto biti usmeren na zelenu agendu i održivo povezivanje i potpuno je jasno koliko je ova tema važna za sve nas u Srbiji, rekla je ministarka.

Ona je napomenula da je pri restrukturiranju Ministarstva za evropske integracije uvedeno peto odeljenje koje se tiče koordinacije i praćenja usklađenosti nacionalnih reformi sa ciljevima zelene agende, digitalizacije i održive povezanosti.

Ne kaskamo, svakako ćemo ići u korak sa onim što su najvažnije politike Evropske unije danas, a to su, između ostalog, vladavina prava i zeleni dogovor i digitalizacija, navela je Joksimović.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji poručio je u pisanoj izjavi za konferenciju da Evropska unija želi da ubrza proces proširenja, što za Srbiju znači otvaranje dva klastera u pristupnim pregovorima već tokom ove godine.

Politika proširenja ostaje u centru naših aktivnosti i želimo da to ubrzamo, rekao je Varheji, dodavši da Srbija igra ključnu ulogu u regionu i Evropi i da je Zapadni Balkan jedan od najvećih prioriteta za EU.

Prema njegovim rečima, Ekonomski investicioni plan, koji je EU usvojila za Zapadni Balkan, kako je naglasio, treba da pomogne regionu da se transformiše i da jači izađe iz krize.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA 2) finansijski instrument koji pomaže Srbiji da sprovede refome, postigne ciljeve i "skorije pre nego kasnije postane članica EU".

To je moćan alat koji pruža Srbiji i drugim zemljama u regionu finansijsku podršku najboljeg tipa, rekao je Fabrici, istakavši da IPA fondovi podržavaju reforme, ali ne mogu da ih zamene, jer su reforme politički proces.

On je podsetio na to da je u okviru IPA 2, u periodu od 2014. do 2020, Srbija dobila 1,5 milijardi evra i još 900 miliona evra iz regionalnih projekata koji su rađeni u Srbiji.

Oko 40 odsto tih sredstava iskorišćeno je u oblasti reforme vladavine prava i dobrog upravljanja, 40 odsto sredstava je potrošeno za privredni i društveni razvoj, a oko 20 odsto za hitne situacije, kao što su bile poplave, migrantska kriza i pandemija.

Fabrici je ocenio da je srpska privreda pokazala da je dosta otporna tokom pandemijske krize "u smislu da su temelji ekonomije snažni" i da se dosta dobro oporavila posle pandemije.