Država će naći rešenje za radnike Geoksa u Vranju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Skupštini Srbije da država neće ostaviti radnike kompanije "Geoks" u Vranju na cedilu i da će im naći bolja radna mesta. Brnabić je, odgovarajući na pitanja poslanika o ovoj kompaniji, koja planira zatvaranje firme u Vranju i otpuštanje 1.200 radnika, istakla da Srbija više nije zemlja jeftine radne snage i da će ti ljudi biti zaposleni i bolje plaćeni.

Srbija više nije takva zemlja i to će biti problem koji ćemo imati u budućnosti. Dolaziće nam bolji investitori koji će proizvoditi dodatnu vrednost za našu ekonomiju i bolje će plaćati radnike. To je ono što će se desiti i u Vranju, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, to se dešava u svakoj zemlji koja uspe da se podigne na sledeći ekonomski nivo.

U tom kontekstu, premijerka je ukazala na to da je prosečna plata 2012. godine bila 366 evra, a 2020. godine 511 evra, dok se do kraja godine očekuje prosečna plata od 600 evra.

Kada je "Geoks" došao u Vranje nezaposlenost je bila 25 odsto, a danas je približno 9,3 odsto. Svake godine raste minimalna cena rada, tako da je ova kompanija upoznata sa tim da će prosečna plata i minimalac da raste i 2022. godine, zbog čega ovakve investicije odlaze u druge zemlje, gde za isti novac mogu da kupe više radnih sati, objasnila je Brnabić.

Ona je istakla da se u Srbiji dešava tranzicija i nešto što je najavila i u svom ekspozeu, a to je da će se ekonomija bazirati na znanju i inovacijama.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je svesna da se u Srbiji ne živi odlično, ali i ponovila da perspektiva postoji.

U toku pandemije imali smo nove nemačke investicije, podsetila je ona i navela primer "Kontinentala", koji je krenuo da investira i otvorio svoj istraživački centar u Novom Sadu, a sada gradi novi pogon za proizvodnju inovacija.

Istovremeno, Brnabić je ocenila da je inicijativa "Otvoreni Balkan" između Srbije, Severne Makedonije i Albanije jedna od najlepših stvari koje su nam se politički i ekonomski desile u regionu od sukoba devedesetih godina.

Prema prognozama, ova inicijativa će, u zavisnosti od stepena implementacije, našem BDP-u doprineti sa dodatnih tri odsto, što najbolje pokazuje koliko možemo da uradimo i šta bismo mogli kada bi se ceo Balkan pridružio, ocenila je ona.

Ovaj sporazum, koji su postigli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije – Zoran Zaev i Edi Rama, je u ovom trenutku za našu ekonomiju i kvalitet života možda najvažniji jer šalje signal saradnje, razumevanja, boljih odnosa i drugačije budućnosti na ovim prostorima.

Prema njenim rečima, u toj inicijativi važne su tri stvari – lakša trgovina i transport robe, slobodno kretanje i otvaranje tržišta za ljude koji traže posao, kao i saradnja u slučaju prirodnih katastrofa.

Premijerka je najavila da će u ponedeljak, 2. avgusta izaći procena rasta BDP-a za drugi kvartal ove godine, uz očekivanje da će on biti 12 odsto.

Ona je podsetila na to da je prognoza za drugi kvartal bila 10,2 odnosno 10,5 odsto, konstatujući da će rast u drugom kvartalu biti bolji od prognoziranog.

Imaćemo bolju situaciju u budžetu krajem godine, tako da ćemo moći iz budžetske rezerve opet da izdvojimo sredstva za lokalne samouprave, poručila je Brnabić.

Takođe, predsednica Vlade je upozorila na to da se epidemiološka situacija pogoršava iz dana u dan, ali i dodala da to pogoršanje ipak ne može da se poredi sa onim u prethodnim talasima, zahvaljujući tome što imamo približno 50 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

Ona je naglasila da bi bilo bolje da taj procenat iznosi 60 ili 70 odsto, i još jednom apelovala na sve da se vakcinišu, a posebno na mlade.

Naš zdravstveni sistem ne trpi jer su izgrađene kovid bolnice, podvukla je premijerka i precizirala da su na današnji dan vakcinisana 2.687.143 punoletna građanina, što je 49,8 odsto.

Prema njenim rečima, 53 lokalne samouprave imaju više od 50 odsto vakcinisanih, deset opština je blizu 50 odsto, osam je ispod 30 odsto, dok je u Tutinu čak manje od 15 odsto imunizovanih.

Brnabić je najavila da će od 1. januara biti uvedene dodatne poreske olakšice za zapošljavanje mladih, zbog toga što je velika stopa nezaposlenosti u toj populaciji, uz napomenu da će one posebno biti za mlade koji treba da dobiju prvo radno mesto.

Prema njenoj oceni, program "Moja prva plata" teče dobro i sa ministrom finansija Sinišom Malim razmatra se izdvajanje dodatnih sredstva i proširenje tog programa.

Takođe, premijerka je najavila i smanjenje poreza za ulaganje u inovacije i razvoj kako bi se dodatno stavio fokus na investicije za dodatu vrednost.

Nastavićemo sa investicijama u infrastrukturu, biće dodatni budžet za investicije u zaštitu životne sredine, zatim vodovodnu, kanalizacionu mrežu, transfer stanicu i drugo, precizirala je premijerka.

Ona je izrazila nadu da nećemo imati potrebe da toliko novca ulažemo u podršku privredi zbog posledica pandemije jer verujemo da je najgore iza nas.