Kampanja Stop femicidu

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovelo je kampanju ,,Stop femicidu'', u okviru koje je održano pet panel diskusija koje su za cilj imale podizanje svesti o fenomenu femicida koji je prisutan u Srbiji.

U Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru su, u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje ,,Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji'' koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH održane diskusije koje su uključivale predstavnike svih sektora društva, Vlade, organizacija civilnog društva, privatnog sektora, medija i pojedinaca. Učesnici panela su najavili i izmene Zakona koje će doprineti otklanjanju prepreka koje se uglavnom javljaju kada su u pitanju sudski procesi i prava žrtava nasilja koja su često podređena u odnosu na prava nasilnika. Takođe, podržana je inicijativa resornog ministarstva da femicid bude klasifikovan kao najteže krivično delo upravo zbog činjenica da je tokom ove godine ubijeno 27 žena od strane muškaraca, a da se procenjuje da je u proteklih 10 godina 300 žena ubijeno od strane muškaraca. 

Kao jedan od zaključaka održanih panela jeste da je neophodno formirati standardne operativne procedure koje bi omogućile isti tretman svim žrtvama jer toga trenutno nema u Srbiji. Iskustva predstavnika lokalnih samouprava govore da je dosadašnja praksa pokazala da veliki broj predmeta ne bude okončan jer žrtve odustanu na početku ili tokom sudskog procesa jer pojedinci iz pravosudnog sistema i okrivljeni svojim pristupom i ponašanjem iznova viktimizuju žrtvu nasilja. Sa tim u vezi, na panel diskusijama širom Srbije je poručeno da je neophodno intenzivnije raditi na sistemu koji će svojom funkcionalnošću i nepristrasnošću omogućiti da se žrtva ohrabri da prijavi nasilje i da potom učestvuje u sudskom procesu. To svakako upućuje na neophodnost daljeg rada na radikalnoj reformi sistema socijalne zaštite, kao i sistema obrazovanja. Učesnici su ukazali  i na važnost edukacije čitavog društva, a posebno mladih jer oni moraju da budu osetljivi na nasilje i da budu zaštitnici žrtava, a ne novi počinioci. U tom kontekstu je ukazano na značaj porodice i školskog sistema.

Panelisti i pojedinci su istakli i potrebu za radom na ekonomskom osamostaljivanju žena jer bi se na taj način doprinelo prekidanju lanca nasilja i doprinelo, preko lokalnih samouprava, njihovom  dugoročnom zbrinjavanju. Takođe, učesnici su apelovali da je neophodno omogućiti da deca postanu vidljiva u procesima borbe protiv nasilja jer su i oni žrtve, a sistem ih tako ne tretira niti ih kao žrtve prepoznaje. 

Na panelima su podeljena i lična iskustva koja su doprinela boljem razumevanju uloge žrtve, korena pogrešnog odnosa prema pravima žena, ali i prednostima i ograničenjima koje pruža postojeći pravni okvir kada je u pitanju sprečavanje nasilja protiv žena.

Skrenuta je pažnja na težak položaj žena koje žive u ruralnim sredinama jer im Sigurne kuće nisu dostupne. Takođe, naglašena je i komplikovana situacija u kojoj se nalaze žene sa invaliditetom koje trpe nasilje, jer u velikom broju slučajeva zavise od nasilnika i kada je reč o dobijanju terapije, kao i svakodnevnom funkcionisanju. Objašnjeno je da Zakon ne prepoznaje činjenicu da je žrtva ujedno i zavisna od nasilnika. Sugerisano je da bi promene trebalo da idu u pravcu dobijanja nužnog smeštaja ili personalnog asistenta, u specifičnim slučajevima. Na panelima je diskutovano i o ženama koje žive u zajedničkim domaćinstvima, pre svega Romkinjama i ženama iz ruralnih sredina koje trpe nasilje. Te žene, najčešće, nastavljaju da bude žrtve i kada je nasilnik uklonjen iz porodičnog stana, jer tada trpe nasilje koje se na njima vrši od strane njegovih roditelja i članova porodice sa kojima one žive u istom domaćinstvu.

Femicid predstavlja složen fenomen koji je raširen širom sveta i ne poznaje granice, rasu, klase, kulturu, tradiciju, religiju i upravo zbog toga zahteva zajednički napor svih sektora društva, dok su za prevenciju i suzbijanje femicida važni kontinuirani zajednički programi i napori koji se ulažu kako bi se slučajevi nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja prema ženama sprečili i rešavali.