Podaci o realnom rastu BDP-a potvrda brzog oporavka privrede

Ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je danas da su zvanični podaci za prvi i drugi kvartal ove godine još jedna potvrda neočekivano brzog oporavka privrede u Srbiji.

Mali je naveo da je Republički zavod za statistiku objavio podatke o realnom rastu bruto domaćeg proizvoda za prvi i drugi kvartal tekuće godine, prema kojima je BDP u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti prošlogodišnji period, veći za 1,8 odsto međugodišnje.

U drugom kvartalu rast je iznosio 13,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na fleš procenu, istakao je ministar i dodao da sada sa još većom sigurnošću može da potvrdi da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih, ako ne i najbolji na Starom kontinentu, pošto je izvesno da će biti veći od 6,5 odsto.

Prema RZS-u, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti od 33,3 odsto zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja i usluge smeštaja i ishrane, precizirao je on.

Mali je ukazao na to da je zabeležen i rast od 13,5 odsto u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 30,9 procenata i u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti.

Prema njegovoj oceni, sve ovo govori o tome da je država, uprkos najvećoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi ikada, uspela da izađe kao pobednik i spreči urušavanje ekonomskog sistema u državi zbog pandemije koronavirusa.

Ministar je rekao da su tri paketa pomoći povoljno uticala na očuvanje privredne aktivnosti, zaposlenja, ali i podstakla su potrošnju, što je uticalo na rast BDP-a.

Za ta tri paketa pomoći prošle i ove godine, kako je naveo, izdvojeno je približno osam milijardi evra, odnosno oko 17,4 odsto BDP-a, što je jasan pokazatelj da je država trajno opredeljena da pruža pomoć, po prvi put u istoriji i građanima i privredi, onda kada je to najpotrebnije.

On je ukazao na to da se treći paket pomoći još uvek isplaćuje, pa tako penzioneri narednu uplatu od 50 evra mogu da očekuju 22. septembra, pri čemu će nakon toga biti isplaćeno i drugih 30 evra pomoći svim punoletnim građanima, a u decembru još 20 evra pomoći za sve.

Mali je naglasio da će država, kao i do sada, u potpunosti ispuniti data obećanja i novac uplatiti na vreme, kao i da u februaru naredne godine naši najstariji sugrađani mogu očekivati i uplatu od 20.000 dinara.

Država ima novca i ovo je pravi način da se pomogne i dodatno podstakne potrošnja, koja utiče i na rast BDP-a, objasnio je ministar i dodao da predstoji i rast minimalne zarade, ali i penzija u skladu sa švajcarskom formulom, kao i plata u javnom sektoru, što će uticati na rast prosečne zarade.

On je naveo da su u toku razgovori sa predstavnicima radnika i poslodavcima povodom rasta minimalne zarade, dodavši da je predlog tog ministarstva da ona bude uvećana za 9,4 odsto od sledeće godine, odnosno sa 32.022 na više od 35.000 dinara.

S obzirom na to da očekujemo da će rast na kraju godine biti veći od 6,5 odsto, sa sigurnošću mogu da potvrdim da će i penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moći da očekuju znatna povećanja primanja, istakao je Mali.

Prema njegovim rečima, procenjuje se da će prosečna zarada u našoj zemlji sledeće godine biti najmanje približno 670 evra, što će dodatno podstaći rast zarada u Srbiji.

Ministar je naglasio da je to u potpunosti u skladu sa ciljem da životni standard građana raste, napomenuvši da rast BDP-a garantuje i nastavak kapitalnih ulaganja, odnosno izgradnju škola, bolnica i puteva.

On je podsetio na to da se u ovom trenutku gradi sedam, a da će se do kraja godine graditi čak deset auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji.