Srbija se uspešno bori sa ekonomskim i zdravstvenim izazovima

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Srbije Gojko Stanivuković učestvovao je danas na sastanku ekonomskog i finansijskog dijaloga između Evropske unije i Zapadnog Balkana i Turske u okviru sastanka EKOFIN Saveta.

Stanivuković je naveo da je, zahvaljujući promišljenoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici u prethodnom periodu, Srbija od početka pandemije uspela da se izbori sa ekonomskim i zdravstvenim izazovima i da sprovede snažne mere podrške privredi i stanovništvu.

On je naglasio da je Vlada Srbije usvojila tri sveobuhvatna paketa ekonomskih mera podrške građanima i privredi, sa ciljem očuvanja radnih mesta, privredne aktivnosti i životnog standarda stanovništva.

Prema njegovim rečima, ukupna vrednost sva tri paketa mera je približno osam milijardi evra, što je, prema preliminarnim procenama, približno  17,4 odsto BDP-a.

On je rekao da se očekuje da će to dodatno doprineti daljem rastu BDP-a, istakavši da je, zahvaljujući programu podrške privredi i stanovništvu, ekonomska aktivnost zabeležila snažan oporavak u drugoj polovini prošle godine, koji je nastavljen i u 2021. godini.

U odnosu na planirani rast od 10,6 odsto u drugom kvartalu 2021. godine, prema našim prognozama, možemo očekivati rast od čak 15 odsto, dakle, nakon rasta od 1,7 odsto u prvom kvartalu, to je onda 8,35 odsto u prvoj polovini godine, objasnio je Stanivuković. 

Tome u prilog, kako je dodao, govori i podatak da je mesečna dinamika ekonomske aktivnosti nastavila da raste tokom aprila i maja, pa je rast BDP-a u prvih pet meseci iznosio 6,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Državni sekretar je naglasio da se za ovu godinu predviđa realni rast BDP-a od šest odsto, sa kapitalnim izdvajanjima države na nivou od 7,2 odsto BDP-a, a realno je očekivati da će taj rast na kraju godine biti i veći od planiranog.

Stanivuković je podsetio na to da je pad BDP-a u 2020. godini iznosio svega jedan odsto, što predstavlja jedan od najboljih rezultata u Evropi, kao i da je krajem prethodne godine neto priliv stranih direktnih investicija dostigao 2,9 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, javni dug je ostao ispod 60 odsto, dok je stopa nezaposlenosti zadržana na nivou od pre pandemije.

On je ukazao na to da paralelno sa ekonomskim merama, vakcinacija stanovništva dodatno pomaže otvaranju domaće privrede i jačanju privrednog oporavka.

Kada je reč o strukturnim reformama, ostajemo posvećeni jačanju dobre uprave, nastavku procesa digitalizacije, modernizaciji Poreske uprave, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i suzbijanju sive ekonomije, kao i negovanju zelenog, energetski efikasnog i inkluzivnog rasta, zaključio je državni sekretar.

Na ovom godišnjem skupu, koji predstavlja završnu fazu u ciklusu koordinacije ekonomskih politika između predstavnika država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, govorila i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

U okviru godišnjeg dijaloga o ekonomskoj politici usvojeni su Zajednički zaključci u kojima su navedeni ključni ekonomski izazovi sa kojima se suočavaju Zapadni Balkan i Turska, kao i smernice za okvir fiskalne, ekonomske i socijalne politike fokusirane na ublažavanje uticaja pandemije izazvane koronavirusom, uz podsticanje ekonomskog oporavka.

Zaključci sadrže detaljne smernice u kom pravcu bi trebalo da se kreće ekonomska politika Zapadnog Balkana i Turske, tokom narednog jednogodišnjeg perioda.

Evropska unija ocenila je da je Srbija pokazala izuzetno dobre ekonomske rezultate tokom pandemije i u procesu vakcinacije.

Dijalogu je prisustvovao i evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.