Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 1,0%

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da se efekti donetih monetarnih i fiskalnih mera mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, što doprinosi rastu raspoloživog dohotka.

Izvršni odbor je istakao da su pokazatelji ekonomske aktivnosti od početka ove godine iznad očekivanja – prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 13,4% i rezultat je nastavka pozitivnih tendencija naše ekonomije, ali i niske prošlogodišnje baze, kada su epidemiološke mere bile najstrože. Na tromesečnom nivou rast bruto domaćeg proizvoda je, prema našoj proceni, iznosio 1,2%, po isključenju delovanja sezonskih faktora. Takvom rezultatu doprineli su poboljšanje epidemiološke situacije u svetu i kod nas, efekti monetarnih i fiskalnih podsticaja na domaćem tržištu, kao i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata. Posmatrano s proizvodne strane, najveći pozitivan doprinos rastu u drugom tromesečju dao je uslužni sektor, koji je prošle godine i najviše bio pogođen pandemijom, ali su znatan doprinos, kao i u prethodnom tromesečju, dali i prerađivačka industrija i građevinarstvo.

Razmatrajući kretanje inflacije, Izvršni odbor je naglasio da se ona od aprila kreće oko centralne vrednosti cilja (3 ± 1,5%). Kao i u slučaju drugih zemalja u okruženju, viši nivo međugodišnje inflacije u odnosu na prethodno tromesečje dominantno je posledica niske baze iz istog perioda prošle godine kod cena naftnih derivata, kao i viših troškovnih pritisaka po osnovu rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci. Istovremeno, ukazujemo na to da nema znatnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje. Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija (oko 2%), kao i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora nalaze oko centralne vrednosti cilja, a u slučaju privrede su i niža. Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja.

Iako kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, oporavak svetske privrede se ubrzava, zahvaljujući vakcinaciji stanovništva i postepenom ukidanju epidemioloških mera, uz dalju primenu fiskalnih i monetarnih podsticaja u velikom broju zemalja. Rizici za rast globalne privrede i dalje su novi sojevi virusa, kao i povremeni zastoji u lancima snabdevanja i neravnoteže na tržištu rada, jer povećavaju troškove proizvodnje. Rast našeg najznačajnijeg ekonomskog partnera, zone evra, ubrzava od aprila, zbog čega su njegove projekcije i za ovu i za narednu godinu revidirane naviše. Ubrzanje rasta zone evra i viša inflacija od početka ove godine za sada ne utiču na odluku Evropske centralne banke da smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike, jer se faktori više inflacije ocenjuju privremenim. Takođe, ni Sistem federalnih rezervi za sada nije menjao monetarnu politiku, ali je konstatovao napredak u ostvarivanju svojih ciljeva, koji će nastaviti da ocenjuje na narednim sastancima. Globalna finansijska likvidnost i dalje je izrazito visoka, što se povoljno odražava na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju. S druge strane, neizvesnost je i dalje prisutna na svetskom robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetske cene nafte, koja je tokom jula bila za više od 15% iznad nivoa pre pandemije, tj. proseka za 2019. godinu. Na znatno višem nivou su i svetske cene drugih primarnih proizvoda, kao i svetske cene hrane.

Izvršni odbor ističe da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 18. avgusta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. septembra 2021, saopšteno je iz Kabineta guvernera.