Prepoznavanje povratnika kao osetljive kategorije društva

Sa ciljem umrežavanja i razmene znanja, kao i podizanja nivoa saradnje, održan je dvodnevni sastanak između savetnika Migracionih servisnih centara (MSC) Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), lokalnih poverenika Komesarijata za izbeglice i migracije RS (KIRS), organizacija civilnog društva i globalnih programa „Migracije za razvoj” (PME) i „Migracije i dijaspora” (PMD) koje u Srbiji, u okviru Nemačke razvojne saradnje, sprovodi GIZ.

Sastanak je okupio 49 učesnika, a među njima predstavnike Međunarodne organizacije za migracije (IOM), Caritas Srbija i brojne predstavnike organizacija civilnog društva. Oni su izložili uvide iz sopstvenog rada, a koji se podudaraju u tome da je primena mera za zapošljavanje za povratnike nedovoljno zastupljena, budući da se povratnici najviše prijavljuju za pomoć u nabavci građevinskoj materijala, osnovnog pokućstva ili plaćanja stanarine.

Jedna od glavnih tema sastanka bilo je prepoznavanje povratnika kao osetljive kategorije društva, njihovo evidentiranje i praćenje zarad pružanja najadekvatnije podrške.

Snežana Nekvasil, načelnica Odeljenja za normativno-pravne poslove u Sektoru za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i pravne poslove Direkcije NSZ, objasnila je na koji način savetnici NSZ-a pružaju povratnicima informacije o institucijama kojima se mogu obratiti po povratku u zemlju, kao i informacije o regularnim migracijama, o mogućnostima zapošljavanja i nastavku školovanja u inostranstvu. Ona je najavila planirano povećanje broja MSC kao deo Strategije o ekonomskim migracijama 2021. – 2027.

Zbog širokog spektra informacija koje pružaju savetnici zaposleni u MSC/NSZ, posebno za uključivanje u tržište rada i korišćenje svih usluga i mera koje nudi NSZ, oni imaju jedinstvenu ulogu u sistemu upravljanja migracijama, stoga je uspostavljanje redovnih kanala komunikacije u smislu uzajamnog informisanja i saradnje MSC/NSZ sa KIRS-om ključno. Osim ovog povezivanja, potrebno je povezivanje i drugih aktera na lokalnom nivou koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na njihovoj teritoriji, a tu se pre svega misli na centre za socijalni rad, romske koordinatore, pedagoške i zdravstvene asistente. U svom radu, KIRS se bavi širokim spektrom aktivnosti iz oblasti migracija, između ostalog, prikuplja i analizira podatke od značaja za položaj povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Takođe, donosi godišnje programe za reintegraciju povratnika, koji se finansiraju iz republičkog budžeta na osnovu koga jedinice lokalne samouprave (JLS) konkurišu za sredstva namenjena unapređenju položaja povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Godišnji program aktivnosti od značaja za položaj povratnika koje KIRS predlaže i usvaja realizuju se kroz mrežu poverenika za izbeglice i migracije u JLS, u skladu sa lokalnim akcionim planom za migracije.

„Svi napori i postignuti rezultati nacionalnih institucija na polju upravljanja migracijama postaju održivi onda kada postoji međusektorska saradnja i razmena znanja. Na tom putu nam umnogome znače zaključci sa ovog skupa, dajući nam smernice za dalje razvijanje saradnje i izradu adekvatnih mera podrške svim našim ljudima u pokretu. Pored neophodnosti redovnog umrežavanja pomenutih institucija, potrebno je kontinuirano razvijanje i unapređivanje uspostavljenog softverskog sistema za registraciju povratnika kojim upravlja KIRS i uključivanje poverenika u korišćenje istog, zatim jasno definisanje i prepoznavanje povratnika od strane svih institucija sistema, podizanje svesti lokalnih institucija o povratnicima i njihovim potrebama, pružanje pravne pomoći i praćenje povratnika kroz institucije sistema, kao i jačanje saradnje sa skautima za reintegraciju u Nemačkoj u procesu pripreme potencijalnih povratnika za povratak u zemlju“, konstatovala je Marija Bogdanović, vođa globalnih programa PME i PMD u Srbiji.